Prošlo je godinu dana od početka sveobuhvatnog rata Rusije na suverenu, nezavisnu Ukrajinu. Pre toga osam godina smo se odupirali agresiji Rusije i njenoj okupaciji na Krimu i Donbasu. Na sve načine obuzdavali smo pokušaje dalje okupacije Ukrajine kako na ratištu, tako i za pregovaračkim stolom, kad su nam obećali Donbas u zamenu za napuštanje spoljnopolitičkog kursa za integraciju u porodicu evropskih naroda.
U najboljim tradicijama hitlerovskog fašizma, 24. februara 2022, bez ikakvog upozorenja i objave rata, ruske bombe i rakete počele su da padaju na mirne ukrajinske gradove i sela. U prvim satima ceo civilizovani svet, pa čak ni mi Ukrajinci, nismo mogli da shvatimo da se čovečanstvo, sećajući se strahota Drugog svetskog rata, ponovo vraća realnostima strašnog i besmislenog koncepta zvanog rat.
Posle prvih meseci agresije Rusije na Ukrajinu pokazalo se da je ceo ukrajinski narod ustao protiv hirova Putina. Zato se Rusija skoro godinu dana ne bori protiv "režima", već vrši genocid nad celim ukrajinskim narodom, njegovo uništavanje po nacionalnoj osnovi. Današnje akcije ruskih trupa u Ukrajini najveće su etničko uništavanje čitavog jednog naroda nakon Drugog svetskog rata.
Sadašnje rusko rukovodstvo negira pravo Ukrajincima na život, kulturu, jezik i postojanje same Ukrajine kao države. Desetine, a možda i stotine hiljada civila postale su žrtve okupatora, samo u Marijupolju ubijeno je i nestalo više od 87.000 civila, kojima jednostavno nije bilo dozvoljeno da napuste grad. Svaki dan mirni građani Ukrajine ginu usled granatiranja u Hersonu, Zaporožju, Donjecku, Harkovu i drugim gradovima i selima.
Rusko rukovodstvo skoro godinu dana ne može da odluči koji su ciljevi ove tragedije. Negde tamo u moskovskim bunkerima operisali su za nas nerazumljivim pojmovima "demilitarizacije" i "denacifikacije". Očekivali su da će Ukrajinci sa cvećem dočekati osvajače na trgovima i ulicama svojih gradova i "uništiti mrski nacistički režim". Ispostavilo se da sopstveno viđenje izgradnje vertikale vlasti u Rusiji iza štitova i palica brojnih nacionalnih gardista i policajaca koji štite diktatorski režim i zastrašuju sopstveni narod ne funkcioniše u Ukrajini.
Štaviše, ispostavilo se da je moguće zastrašiti sopstvene građane mitskim planovima napada Ukrajine na Rusiju, opravdati rusku agresiju štiteći stanovništvo Ukrajine, koje govori ruski jezik od nacista, satanista i sl. Ali zamislite da štitite stanovništvo koje govori srpski, engleski, nemački ubijajući građane druge zemlje. Nađite mi međunarodno priznatu definiciju pojma "stanovništvo koje govori ruski jezik", "građanin koji govori ruski jezik". Dakle, koga štiti Rusija? Zbog koga i čega ona spasava živote hiljada građana koji znaju i koriste ruski jezik? Dakle, sada postoji razlog da se zamisle svi oni koji žele da nauče ruski jezik. Neće li oni na kraju postati opasnost za svoju državu? Neće li to biti izgovor da se ruske bombe i projektili prizivaju na sopstvene glave, kao što se desilo u Marijupolju, Hersonu, Melitopolju i Bahmutu?
Uprkos svim međunarodnim aktima i zdravom razumu u Rusiji se iz zatvora regrutuju ubice, pljačkaši i silovatelji i osnivaju terorističke organizacije, koje su već navikle da pljačkaju, siluju i ubijaju, što potvrđuje iskustvo iz ukrajinskih gradova Buče i Irpinja, kao i oslobođenih sela Hersonske i Harkovske oblasti. Rat je nepredvidiv pojam. Naravno, svi se nadamo njegovom što skorijem kraju. Izdržaćemo i zaštititi našu zemlju, Putin i njegove pristalice nisu nam ostavili drugi izbor. Zahvalni smo svim demokratskim i slobodoljubivim silama sveta koje nam pomažu. Onima koji obezbeđuju oružje, sisteme PVO, municiju, avione, artiljerijske sisteme, lekove, odeću. Onima koji pomažu da se obnovi infrastruktura i stvore uslovi za život. Što pre odbranimo svoju otadžbinu, to će manje ljudi stradati i manje štete će biti na našoj infrastrukturi, ekonomiji, a takođe manje svih nevolja u svetu.
Danas su oružane snage Ukrajine "štit Evrope". Mi se borimo za svoju zemlju, svoje građane, nezavisnost i pravo na slobodan život u sopstvenom domu. Međutim, takođe štitimo evropske zemlje od naleta rašista i, što je najvažnije, naše zajedničke evropske vrednosti. Stav Ukrajine ostaje nepromenjen, a to je oslobađanje svih okupiranih ukrajinskih teritorija unutar međunarodno priznatih granica od 1991. Tek nakon toga su mogući diplomatski pregovori. U okviru predloženog projekta mirovnog plana predsednika V. Zelenskog, jedna od tačaka je potpuno povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine. Međutim, ne vidimo želju same Rusije da zaustavi ovaj rat i počne prave pregovore. Ne odbijamo da diplomatskim putem rešimo kraj rata, ali nećemo prihvatiti ultimatume koje nam predlaže ruska strana.
Civilizovani svet vidi da se užasni napori ruskog diktatora da "sačuva" veličinu nekadašnje imperije, koja postoji u njegovim ličnim fantazijama, da za sobom ostavi lik "ujedinitelja ruskih zemalja", pretvaraju zapravo u stotine hiljada nevinih žrtava među ukrajinskim stanovništvom, hiljade osakaćenih, razorenih sudbina, porodica, uništenih ukrajinskih gradova i sela.
Danas ne postoji alternativa demokratskom razvoju kao garancija svetske stabilnosti, našem zajedničkom putu u jednu porodicu evropskih naroda.
Verujemo u Ukrajinu, njenu svetlu budućnost, u oružane snage Ukrajine i zahvaljujemo se na podršci svim našim partnerima i prijateljima koji podržavaju ukrajinski narod u njegovoj herojskoj borbi za pravo na život i slobodu. Ne možete da zamislite koliko je važno osećati da niste sami pred neljudskom najezdom.
Autor teksta je Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji
NE PROPUSTITE
