Trećeg avgusta navršene su dve godine od smrti Miroslava Lazanskog, pokojnog ambasadora Srbije u Rusiji i čuvenog vojnog komentatora još iz vremena Juge koji je pre dva leta iznenada preminuo u 71. godini
Lazanski je umro u svom domu u Beogradu od posledica srčanog udara.
Miroslav je rođen 18. septembra 1950. u Karlovcu, u Titovoj Jugoslaviji. Bio je srpski novinar, vojnopolitički komentator, političar i diplomata. Od 2016. do 2019. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sredinom 2019. godine, imenovan je za ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji.
Stariji pamte i kako je cela tadašnja Jugoslavija čula za njega zahvaljujući jednoj od najgledanijih emisija u SFRJ - Nedeljnom popodnevu, koje se naizmenično emitovalo iz studija TV Zagreba i TV Beograda. Zagrebačko Nedeljno popodne osmislio je i uređivao zlatni dečak jugoslovenske televizije pokojni Saša Zalepugin kojem je Miroslav Lazanski redovno gostovao u emisiji.
To je bio doživljaj, posebno za dame koje su tu kombinaciju gledale netremice jer su njih dvojica, uz beogradskog TV lepotana Vojkana Milenkovića, važila za najpoželjnije muškarce u tadašnjoj Jugoslaviji. Ta ga je emisija navodno proslavila širom nekadašnje zajedničke države.
Poreklo prezimena Lazanski, tetka mu Biljana Plavšić
S obzirom da se rodio a potom i živeo na teritoriji Hrvatske, tadašnja TV i novinska publika bila je ubeđena da je Hrvat ili Slovenac, što je i bilo delimično tačno, a potom se, pre ratova 1990-ih obreo u Srbiji, gde je decenijama kasnije i otkrio poreklo svog prezimena.
Porodica Lazanski rodom je iz Poljske a Miroslav je rođen u slovenačkoj porodici u Karlovcu. Njegov otac inženjerski potporučnik Vladimir Lazanski (umro 2005), završio je 66. klasu Vojne akademije u Beogradu i bio pripadnik Jugoslovenske vojske - JNA.
Majka mu je bila Velinka rođ. Živković, Srpkinja iz Visokog kod Sarajeva. Tokom Drugog svetskog rata, deda i stric su mu ubijeni u ustaškom logoru Jasenovac. Rođeni brat njegove babe je bio otac Biljane Plavšić, nekadašnje predsednice Republike Srpske i haške osuđenice, tako da mu je ona bila tetka.
U Karlovcu je završio osnovnu, u Trebinju srednju, a u Zagrebu Pravni fakultet. Vojni rok je služio 1977. u Bitolju, u 41. pešadijskoj diviziji JNA. Kao novinar je pisao za tamošnje listove Polet, Vjesnik, Danas i Start.
U februaru 1991. prešao je u Beograd i počeo da piše za dnevni list Politika. Osim toga, pisao je i za listove Politika ekspres, NIN, Večernje novosti, zagrebački Start, Katimerini, Diamond weekly i Securitarian. Napisao je sedam knjiga i autor je desetak televizijskih serijala.
Izveštavao je iz ratova u Avganistanu, Bejrutu, Čečeniji, Zairu, Libanu, iz iračko-iranskog sukoba, tokom operacije Pustinjska oluja, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Kosovu i Metohiji, Libiji itd.
Intervjuisao je, između ostalog, komandante NATO snaga generala Bernarda Rodžersa (oktobra 1982) i generala Džona Galvina (1990). Takođe je intervjuisao maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Ahromejeva (1982), komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova (1986), ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Dmitrija Jazova (1988), komandanta ratne mornarice SSSR, admirala flote Vladimira Černavina, predsednika Sirije — maršala i vrhovnog komandanta Sirijske arapske armije — Bašara el Asada (2016), te još tridesetak drugih ministara odbrane i načelnika generalštaba različitih armija širom sveta.
Bio je i narodni poslanik u Skupštini Srbije a u julu 2019. godine, Lazanski je imenovan za ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji gde je temeljno obnovio zgradu Ambasade Srbije uz pomoć i podršku privrednika iz Srbije i ruskih partnera, može se pročitati na Vikipediji.
Prerana smrt
Preminuo je 3. avgusta 2021. godine oko 23 sata u svom domu u Beogradu od srčanog udara. Sahranjen je 6. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Život i porodica, supruga i sin
U vreme njegove najveće popularnosti, dok su dame širom Jugoslavije uzdisale za njim a on birao najlepše žene kao redovan član žirija izbora za mis, malo njih je znalo da je oženjen i otac jednog sina.
NE PROPUSTITE
Lazanski je o porodici i supruzi Tamari retko govorio. Kao kruna njihove ljubavi 1990. godine rodio se sin Aleksandar.
- Ona je divna, prelepa žena. Moja Bjelopavlićka iz Crne Gore, imala je ukrajinske krvi. Predivna žena - rekla je Vesna da Vinča pre dve godine povodom smrti prijatelja Miroslava Lazanskog.
Lazanski inače nikad nije pio, pušio, živeo je mirno i povučeno i retko je govorio u porodici, a jednom prilikom, kad su ga mediji pitali gde i s kim će dočekati 2020. godinu, odgovorio je sledeće:
- Čekam da mi familija dođe ovde. Sin Aleksandar radi u Beogradu, žena Tamara isto ima neke svoje poslove tamo, ali verujem da će doći. Svi kažu da je Moskva najbolji grad na svetu za doček Nove godine. Inače, fascinira me kako ste ga izgradili. Čisto je, uredno, neverovatno!
U jednom od intervjua govorio je o načinu ishrane, kada je rekao da nema nikakve recepte za posebno zdravu hranu, i da jede normalno sve što se može kupiti u običnim samoposlugama ili na pijaci.
- Kod kuće jedem što supruga spremi, uglavnom kuvanu hranu sa mnogo povrća. Inače, moji obroci su prilično obilni, obožavam restovan krompir sa blitvom. Volim i svežu ribu - rekao je on tada.
NE PROPUSTITE
Birao najlepše žene i uvek glasao za plavuše, evo zašto
- Godinama sam bio član žirija za izbor za mis. Razmišljao sam jedno vreme da podnesem ostavku na tu poziciju, ali onda sam pomislio - kad je Tito mogao da do kraja života bude na čelu države, što ja ne mogu da dajem jednom godišnje svoj glas za mis. Država se raspala, ali lepota je večna, tako je i žiri večan - rekao je jednom prilikom u šali Lazanski, ali ozbiljno tvrdeći da njegov glas, jedan od jedanaest, skoro uvek pripadne plavoj lepotici. Prema njegovom ukusu - plavuše su bile ženstvenije.
Kako je Lazanski (pr)oteran iz Zagreba
Lazanski je jednom prilikom za Sputnjik ispričao kako je oteran i proteran iz Hrvatske a sve se izdešavalo jer je, između ostalog, bio i veliki zvezdsatš. Sve se zbilo kad je Šaranović iz Proletera, umesto da potpiše za Zvezdu, potpisao za zagrebački Dinamo.
"I ne samo to, počeo je da osvaja najbolje zagrebačke mačke..., što bi se reklo... I onda smo mi smislili diverziju kako da naškodimo Šaroviću, dvostrukom izdajniku... I na kraju smo svi kao redakcija nadrapali, sve su nas raspustili zbog tog skandala... U tom broju je bio goli Šarović ali i moj tekst o albanskim podmornicama koje ne mogu da zarone... Onda je Azem Vlasi zvao i pitao na šta ovo liči da se u zagrebačkom omladinskom listu nađu goli Šarović i albanske podmornice, pa šta je to, udar na bratstvo i jedinstvo, tekovine NOB-a... A onda su oni iz zagrebačkog CK (Centralni komitet) podivljali i oterali nas a onda smo kao disidenti dobili uhlebljenje u velikim redakcijama", ispričao je pokojni Lazanski pre nekoliko godina u radijskom gostovanju.
Kurir.rs/Wikipedia/Youtube
NE PROPUSTITE
