Bogdan Bukumirić, iako teško ranjen, uspeo je da preživi stravičan zločin koji su pre tačno 20 godina počinili još uvek nepoznati teroristi kraj reke Bistrice, u Goraždevcu na KiM, kada su ubili njegove drugove - Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakića (12) i ranili još troje srpske dece.
- I danas se osećam apsolutno isto kao i tog dana - bol ne prestaje. Telesne rane su zacelile, ali bol u duši nikada - kazao je za Kosovo onlajn Bogdan Bukumirić kojem su teške telesne povrede zadobijene u tom gnusnom piru lečili šest meseci.
Bukumirić, koji je tada imao 15 godina, podelio je za ovaj portal svoja sećanja koja ga, kako je rekao, ne napuštaju ni na trenutak.
- Neverovatno nešto, na tako malom prostoru, niko nije ni sanjao od svih nas koji smo živeli u tom selu, koji smo pohađali školu, da je moguće da doživimo takvu tragediju i traumu - kazao je.
Tog dana, kao i svakog drugog, otišli su na reku da se rashlade.
- Svi su prolazili pored moje kuće jer je bila najbliža do reke i tog dana su me pozivali drugari da idemo, ja sam odolevao, pitao sam i oca, koji kao da je imao neki predosećaj - rekao mi je "nemoj još malo, hladna je voda"...Ali nakon toga mi je dozvolio i ja sam otišao. Ušao sam u vodu, voda je bila mnogo hladna tako da sam brzo izašao i stao sa drugarima koji su već bili založili vatru da pečemo kukuruz - kazao je Bukumirić živo se sećajući svakog detalja.
Dodao je da je stajao pored Panta, čiji je život zaustavljen samo posle nekih 10, 15 minuta.
- Posle 10, 15 minuta počela je rafalna paljba. U prvom momentu nismo znali šta se dešava, a onda su me tri metka pogodila sa leve bočne strane, što me je odbacilo 20 do 30 centimetara i meni kroz glavu prolazi da želim da vidim monstruma, zlikovca koji je pucao. Okrenuo sam se naglo prema njima u nadi da ću videti lik, da ako eventualno preživim - zapamtim. Međutim, pogodila su me dva metka iznad grudnog koša i više nisam mogao da stojim na nogama. Prilikom pada, pogodio me je i metak u glavu, a osmi metak mi je okrznuo članak leve noge - ispričao je i dodao:
- Stavili su me u jedan auto i prebacili me u bazu Kfora u Goraždevcu, ali nisu imali tu doktora da ukaže prvu pomoć, pa su me prebacili u seosku ambulantu gde su mi previjali i ublažavali povrede. U međuvremenu, meštani i moja porodica traže od Kfora da me prebace u Pećku bolnicu, u njihovu bazu, međutim dobijaju odgovor da to ne može da se učini zbog bezbednosti.
Njegova sećanja sežu do toga da su brat i komšije kolima sa srpskim tablicama krenuli ka toj bazi gde im je neposredno kod pijace u Peći stao auto.
- Komšija je sedeo na zadnjem sedištu pored mene i sve vreme me je bodrio da će sve biti u redu. Kada nam je stao auto, nasrnuli su na nas, hteli su da nas izvuku iz auta, demolirali su auto, komšiju koji je vozio su udarali pesnicama, kamenjem, a komšija koji je bio pored mene me je štitio od svega i od udaraca. Tu se moje sećanje prekida - ispričao je Bukumirić.
U pećkoj bolnici je bio smešten u sobi u kojoj je ležao i ubijeni Pantelija.
- Pantelijin otac je držao za ruke i njega i mene. U bolnici su se veselili, puštali glasno muziku, tu su bili i ostali ranjeni. Nakon toga dolazi doktor i Kfor da pruže prvu pomoć, što otac poginulog Panta nije dozvolio jer je smatrao da će nam ubrizgati nešto u organizam da nas nema. Nakon izvesnog vremena, doktorka iz Goraždevca koja je bila sa nama, primetila je da dajem znake života i insistirala je od Kfora da me prebace u severni deo Kosovske Mitrovice. Oni su se opet izgovarali da moraju da pitaju komandu u Peći, a da komanda u Peći mora da pita komandu iz Prištine i tako - ispričao je Bukumirić.
Sa odlukom da ga prebace odugovlačili su tri sata, nakon čega su dozvolili da njega i Marka Bogićevića helikopterom transportuju.
Kako je kazao, i danas, kada se seti cele situacije, oseća se apsolutno isto kao i prvog dana.
- Monstrum, zlikovac koji je pucao na tada nedužnu decu šeta na slobodi, možda ga svakog dana gledamo, možda on mene gleda i smeje se, to ne znam. Svakog dana očekujem, svake sekunde očekujem da me neko pozove i da kažu "Bogdane, monstrum, zlikovac ili kako god, uhapšen je". Bilo bi mi malo lakše - kazao je.
Dvadeset godina kasnije, Bogdan Bukumirić živi u Beogradu, ostvario se kao porodičan čovek, a snagu za život mu daju dve ćerkice.
Ubistvo srpske dece na reci Bistrici smatra se jednim od četiri najveća zločina nad Srbima od 1999. godine i dolaska međunarodne misije na Kosovo.
Kurir.rs/ Kosovo onlajn
NE PROPUSTITE
