Na nedavno održanom sastanku zvaničnika EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u Atini zaključeno je da je potrebno da se zaokruži vizija EU proširene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da je strateški interes Brisela da ima Srbiju na evropskom putu.
U deklaraciji je pružena i podrška Ukrajini, ali je, na insistiranje predsednika Vučića izostala tačka kojom bi se pozvalo na uvođenje sankcija Rusiji. To je učinjeno bez velikih problema, bez velikih pritisaka, što pokazuje interes Evropske unije da ne antagonizuje svoje odnose sa Srbijom, rekao je bivši diplomata Zoran Milivojević za RTS.
Predsednik Srbije je u Atini dva dana imao razgovore sa balkanskim i liderima Evropske unije, a na stolu su bili odnos prema Ukrajini, odnos prema Rusiji i najava nove finansijske pomoći Unije regionu.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iskoristili su u Atini priliku da na 20. godišnjicu Solunskog samita reafirmišu politiku proširenja i stav da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, imaju mesta u Evropskoj uniji, kao i da je to interes Brisela, kaže Milivojević.
Ističe da se ponavlja ono što smo imali i pre 20 godina, s tom razlikom što smo mi kao kandidat napredovali, otvorili neka poglavlja.
- U suštinskom smislu, ovo je u stvari zaostavština ove ekipe u Evropskoj uniji za buduću ekipu posle prolećnih izbora. Potvrda Evropske unije i potvrda značaja politike proširenja za buduće vreme. U tom smislu ova deklaracija ima značaj. I drugo, ovo je sigurno vetar u leđa, dakle vezano za Ukrajinu i za Moldaviju, da na kraju godine dobiju možda i datume za početak pregovora, a predstavlja i vraćanje Evropske unije na istočnu politiku - rekao je Milivojević.
Prvi put od početka rata desio se sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Aleksandra Vučića. Obojica lidera su nakon sastanka ocenili da je to bio otvoren i iskren razgovor.
- To znači potvrdu našeg principijelnog stava kad je reč i o ratu u Ukrajini i o odnosima sa Ukrajinom. Dakle, potvrda da se radi o dve prijateljske zemlje i drugo, reafirmacija principa kako mi gledamo na rat u Ukrajini, imajući u vidu naš stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ono što je za nas značajno, to je da imamo potvrdu i sa ukrajinske strane, da neće menjati stav - naveo je Milivojević.
Odgovorni za ratne zločine u Ukrajini u deklaraciji nisu imenovani, a izostala je i tačka o sankcijama Rusiji. Pojedini mediji u Srbiji preneli su da je to bio zapravo uslov Srbije.
Milivojević je rekao da Srbiji ne smeta ostatak deklaracije koji se tiče rata u Ukrajini, jer se Beograd i inače zalaže za mir.
- Naša strana je insistirala da se neke stvari koje se ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima i sa našom politikom ne nađu u deklaraciji. To je ovo o čemu je gospodin predsednik govorio. Mislim da je to dosta važna činjenica. To je učinjeno bez velikih problema, bez velikih pritisaka, što pokazuje interes Evropske unije da ne antagonizuje svoje odnose sa Srbijom u ovoj fazi i vezano za ova delikatna pitanja. Mislim da se to može računati kao uspeh srpske delegacije u Atini i kao potvrda da Srbija ostaje na svojim principima i svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji - rekao je Milivojević.
Na pitanje koliko će EU tolerisati poziciju Srbije koja se protivi sankcijama Rusiji, Milivojević je rekao da je strateški interes Brisela da ima Srbiju na evropskom putu.
- I mislim da je to sada prvorazredni interes Evropske unije. Biće pritisaka oko toga, ali ne na način koji bi podrazumevao 'uzmi ili ostavi. Neće se Evropska unija odricati od Srbije, kad je reč o evropskom putu Srbije, u interesu je zato što ovaj region manje ili više zavisi od Srbije - rekao je Zoran Milivojević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/RTS
