Ovih dana se svojim kolegama - zapadnim diplomatama u Beogradu, zaokupljenim stalnim ponavljanjem lažnih optužbi na račun Rusije, pridružio i novi šef britanske misije u Srbiji Edvard Ferguson. Set klišea je standardan: od "upotrebe energenata i hrane kao oružja" do "ničim neizazvane agresije" na "mirnu" Ukrajinu.
Cilj britanskog ambasadora i njemu sličnih je hladnokrvan i ciničan: da se javnosti nametne paralelna realnost u kojoj nikada nije bilo oružanog državnog udara u Kijevu uz sponzorstvo zapadnjaka 2014. godine i žestokih kaznenih akcija koje su odmah nakon toga ukrajinski militanti pokrenuli u Donbasu. Tokom tih osam godina, od 2014. do 2022, hiljade nevinih građana, deca, žene i starci poginuli su u granatiranjima oružanih snaga Ukrajine.
Očigledni su zlonamerni pokušaji da se predaju zaboravu dugogodišnji napori Rusije za postizanje političkog i diplomatskog rešenja ukrajinske krize kroz sprovođenje Minskih sporazuma, utvrđenih u Savetu bezbednosti UN. Da podsetimo: oni napori, koje su Vašington i njegovi saveznici u NATO nadmeno odbacivali, kao što je bilo krajem 2021. godine, kada je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin predložio SAD i NATO da se definišu pravno obavezujuće garancije jednake i nedeljive bezbednosti u Evropi za sve zemlje, uključujući Ukrajinu i Rusiju.
Zapad svesno ignoriše molbe za pomoć upućene Moskvi od DNR i LNR, koje su izgubile nadu u to da će Kijev obezbediti osnovna prava stanovnika Donbasa, uključujući pravo na život i pravo da govore maternji, odnosno ruski jezik. Kao odgovor, Rusija je u februaru 2022. godine priznala njihovu nezavisnost, zaključila s njima ugovore o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći i, u skladu sa članom 51 poglavlja 7 Povelje UN, koji garantuje pravo na kolektivnu samoodbranu, pokrenula specijalnu vojnu operaciju.
Istovremeno, London besramno pokušava da našoj zemlji pripiše teške zločine kijevskog režima. Na primer, govori o "upotrebi kasetne municije od strane Rusije" bez ijedne činjenice (jer ih jednostavno nema). Nadležni organi naše zemlje pažljivo beleže i istražuju sve protivzakonite aktivnosti ukrajinskih neonacista protiv civilnog stanovništva ruskih regiona. Potvrđeno je da je u čitavom nizu slučajeva - kao što je bilo kod sela Pjatihatki Zaporoške oblasti u julu ove godine - granatiranje izvršeno upravo kasetnom municijom koja je prethodno isporučena kijevskom režimu iz SAD. Ta municija se koristi i protiv civila u Donjecku. Uzgred, nedavno je ukrajinska vojska granatirala centar za transfuziju krvi.
Dakle, ne bi bilo loše za zapadne predstavnike da se korektnije odnose prema činjenicama. Ali teško da će se to dogoditi, jer će onda i zaključci biti potpuno drugačiji od onih koje promoviše, na primer, ambasador Velike Britanije.
Ne pominje Britanac i okrutne obračune kijevskog režima s ruskim novinarima i liderima javnog mnjenja. Kao rezultat terorističkih akcija organizovanih od strane ukrajinskih specijalnih službi, tragično su poginuli Darija Dugina, Oljeg Klokov, Vladlen Tatarski, Rostislav Žuravljov...
Još nešto. Reči navodne zabrinutosti za sudbinu Ukrajine, koju zapadnjaci dosledno uništavaju, zvuče posebno licemerno kad ih izgovara predstavnik Velike Britanije, koja je bila jedan od najaktivnijih učesnika u varvarskoj agresiji NATO na Jugoslaviju 1999. godine, tokom koje su avioni Alijanse bombardovali srpske gradove kasetnim i radioaktivnim projektilima, a prednjačila je i u mnogim drugim - osvajačkim, suštinski neokolonijalnim - ratovima.
Britanac je, međutim, izneo i jednu razumnu misao. Na samom početku razgovora sa srpskim novinarom napominje da "ponekad treba više da slušamo, a manje da govorimo". "Ćutati i slušati" ipak nije britanska navika.
Čini se da očekuje od srpskih partnera da pokažu pokornu poslušnost i pažnju ispunjenu strahopoštovanja prema rečima iz Londona. Gospodine Ferguson, možda bi trebalo da sledite sopstveni savet. Svakako neće se uspeti da se preokrene tok istorije.
Autor teksta je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko
