NIKO U REGIONU NE TREBA OLAKO DA UPOTREBLJAVA REČ "RAT"! Ferguson za Kurir: Ljudima je ovde bilo dosta ratova za nekoliko života

Edvard Ferguson je prošlog meseca preuzeo dužnost ambasadora Velike Britanije u Beogradu. Reč je o iskusnom britanskom diplomati, koji dobro poznaje prilike u regionu, jer je ovde i ranije službovao. Priznaje da je uzbuđen zbog povratka na Balkan, ističući da je spreman da radi na dodatnom poboljšanju odnosa između Srbije i Velike Britanije.

U jednom od prvih intervjua za srpske medije Ferguson ekskluzivno govori o srpsko-britanskim odnosima, regionu, kosovskom problemu, ratu u Ukrajini...

Na početku, kako biste ocenili srpsko-britanske odnose? U kojim oblastima ima prostora za još bolju saradnju?

- Ako pogledamo širinu naših odnosa, postoji mnogo razloga da budemo pozitivni. Imamo zajedničku istoriju dugu gotovo 200 godina, uključujući i savezništvo u dva svetska rata. Kulturno, imamo mnogo toga zajedničkog: volimo iste sportove, muziku, TV serije, komedije... Naši trgovinski odnosi rastu brzo, posebno u digitalnom sektoru, koji je postao jedan od najdinamičnijih delova srpske ekonomije. Ukupna vrednost naše trgovinske razmene prvi put je prebacila milijardu evra. Uključeni smo i u neke od tehnološki najnaprednijih investicija, od Data centra u Kragujevcu do auto-puta Morava i naučnog kampusa Bio4. Mislim da imamo snažne temelje, ali sam i veoma uzbuđen zbog postojanja velikog potencijala da se uradi više u svim ovim oblastima.

Kazali ste da želite da revitalizujete istorijski dobre odnose između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, da ojačate veze koje postoje već gotovo dva veka, da gradite moderne odnose koji su usmereni na budućnost... Kako ćete to raditi?

- Da, želim da gradim zaista moderne, pozitivne i dinamične odnose sa Srbijom. Da bi bili uspešni, mislim da naše odnose treba da baziramo na uzajamnom poštovanju i zajedničkim interesima. Mislim da ponekad mi Britanci treba više da slušamo, a manje da govorimo. Srbija je važna zemlja, ne samo u ovom regionu već i u celoj Evropi, i ja želim da radim na građenju partnerstva jednakih. To ne znači da ćemo se o svemu složiti, ali se nadam da i jedni i drugi možemo da saslušamo i razumemo mišljenje druge strane. Nadam se i da, ako tako radimo, možemo da poboljšamo reputaciju Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji i reputaciju Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Vi dobro poznajete region, bili ste britanski ambasador u BiH od 2014. do 2018. Šta vam je bio prvi utisak sada pri povratku na Balkan? Da li mislite da je Balkan za svet još uvek bure baruta?

- Ne bih upotrebio taj izraz, ali mislim da je situacija u regionu krhka, a to su loše vesti za sve. To ima posledice u realnom svetu, bilo da to znači da se investitori odluče da svoj novac ulažu negde drugde ili da hiljade porodica i mladih ljudi svake godine napuste ovaj region. Naravno da pažljivo pratimo događaje na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Kao najveća država u regionu, Srbija ima posebnu odgovornost da radi na miru i bezbednosti. Naravno, kao najveća ekonomija, Srbija može najviše da izgubi u slučaju nestabilnosti i konflikta. Što se Ujedinjenog Kraljevstva tiče, mi smo spremni da radimo sa svima koji žele da grade region mira i napretka.

"O bože!" bio je ovih dana vaš komentar na naslovnu stranu jednog nedeljnika na kojoj je pisalo "Britanski plan za Kosmet - rat?", dok se u tekstu tvrdi da se potvrdila procena da London stoji iza terora nad Srbima na KiM i direktnog provociranja oružanog sukoba, te da "napokon znamo da sukob i rat na Balkanu direktno i planski izaziva Velika Britanija". Šta odgovarate na ovakve tvrdnje?

- Već sam odgovorio sa "O bože!" To je potpuna besmislica. To je ujedno i opasna i neodgovorna besmislica. Mislim da u ovom regionu niko ne treba olako da upotrebljava reč "rat". Verujem da je ljudima u Srbiji, kao i njihovim susedima, bilo dosta ratova za nekoliko života. Takođe se nadam da čitaoci u Srbiji umeju da naprave jasnu razliku između lažnih vesti i dezinformacija, s jedne, i profesionalnog i odgovornog novinarstva, s druge strane.

Da li vidite bilo kakvo održivo rešenje za kosovski problem? Kako izaći iz aktuelne krize nastale nakon izbora na severu KiM na kojima Srbi nisu učestvovali, pa su u srpskim sredinama nametnuti albanski gradonačelnici? I da li se može ostvariti bilo kakav pomak u dijalogu ako Priština uporno odbija formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO)?

- To je vrlo frustrirajuća situacija. Samo nekoliko meseci ranije, u martu, predsednik Vučić i premijer Kurti postigli su sporazum da normalizuju odnose između Beograda i Prištine. Mi smo u potpunosti podržali pregovarački proces pod pokroviteljstvom EU i SAD. Svi smo se nadali da ćemo do sada videti neke konkretne, pozitivne korake napred, koji bi pomogli da se umanje tenzije između Srbije i Kosova. Umesto toga, videli smo podizanje tenzija, koje su dovele do ozbiljnih povreda pripadnika jedinica Kfora, za koje se svi slažu da deluju na fer i ujednačen način. To je potpuno neprihvatljivo. Oni koji su za to odgovorni moraju odgovarati, a vlade u Beogradu i Prištini moraju da rade jače na smirivanju situacije.

Ali šta dalje činiti? Kako do rešenja za kosovsko pitanje?

- Očigledno je da ne postoji lak odgovor, ali će on u konačnici zahtevati teške izbore i spremnost na kompromise. Kao pregovarač, mislim da je važno da se stavite u poziciju druge strane. Za ljude na Kosovu to znači da prihvate da Srbija ima legitimnu zabrinutost za bezbednost srpskih zajednica na severu Kosova i za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa. Za ljude u Srbiji to znači da prihvate da je Kosovo dom za 1,7 miliona Albanaca koji ne žele da budu deo Srbije. Uz razumevanje može doći do poverenja, a sa poverenjem može se doći do kompromisa.

Godinu i po dana je prošlo od ruske invazije na Ukrajinu, danas se više niko ne usuđuje da prognozira dužinu i ishod ovog sukoba. Da li vi - kao neko ko je godinama službovao u britanskom ministarstvu odbrane i bio uključen u pitanja koja su se odnosila na neke velike vojne operacije u svetu - možete da ocenite koliko je ovaj sukob promenio bezbednosnu sliku sveta? Kakve sve mogu biti posledice?

- Nema sumnje da je ovaj konflikt dramatično izmenio globalnu bezbednosnu situaciju. U današnjem svetu vidimo više rivalstava i više nestabilnosti. Nelegalna invazija Rusije u Ukrajini, njihova upotreba energenata i hrane kao oružja i njihova neodgovorna nuklearna retorika, uz kombinaciju agresivnijeg stava Kine prema susedima u Južnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu - sve su to pretnje koje vode ka polarizovanijem i nestabilnijem svetu. Kada na to dodate rastući trend autoritarizma, epidemiju dezinformacija i nepoznat uticaj novih tehnologija - poput veštačke inteligencije - rizik od pogrešnih procena je veoma realan.

Sećam se da sam pre nekoliko godina rekao da se Evropa tokom poslednjih 70 godina transformisala od poprišta na kome su se vodili svetski ratovi do kontinenta koji je svetionik mira i stabilnosti u regionu. Užasavajuća ruska invazija na Ukrajinu je sve to promenila. Rusija želi da ponovo uvede princip da je pravo u sili i da snažne nacije mogu da napadaju mirne susede bez posledica. U današnjem polarizovanom i takmičarski nastrojenom svetu u interesu svih je da takva ideologija doživi poraz, kao što je i bila poražena i u prošlosti.

Da li mislite da je Rusija - pre otpočinjanja rata - zapravo potcenila hrabrost i odlučnost Ukrajine i da Moskva sada ne može da pobedi, ali ne sme ni da izgubi, jer bi se to odrazilo na njen status velike sile?

- Apsolutno sam ubeđen da je Rusija potcenila ukrajinski narod, koji se sa izuzetnom hrabrošću bori za svoje živote, svoje porodice i svoju slobodu. U suštini, ovaj rat je sujetni projekat jednog čoveka - Vladimira Putina. Upozoravali smo da on planira napad i, nažalost, pokazalo se da smo bili u pravu. Putinov rat je usmrtio hiljade Rusa i Ukrajinaca. Njegovi napadi projektilima i kasetnim bombama na mirne gradove, pravoslavne crkve, skladišta žitarica, sada čak i na centre za transfuziju krvi, izazivaju nemerljivu štetu ukrajinskom društvu, privredi i kulturnom nasleđu. Uticaj rata se oseća i širom sveta, uključujući i ovde u Srbiji, gde imate rast cena hrane i energenata, kao i priliv hiljada Rusa koji beže od prisilne mobilizacije. Mi u Britaniji smo ponosni i osećamo se privilegovanim da možemo da pomognemo Ukrajini da se odbrani od brutalne i ničim neizazvane agresije. Na kraju, naš cilj je da Ukrajina bude u najjačoj mogućoj poziciji da ispregovara sveobuhvatni, pravedni i trajni mir - i da do toga dođe što je pre moguće.

O porukama britanske poslanice

Ališa Kerns iznosi lične, a ne vladine stavove

Da li biste prokomentarisali tvrdnje britanske poslanice i predsednice Odbora za spoljnu politiku Britanskog parlamenta Ališe Kerns da Srpska pravoslavna crkva učestvuje u švercovanju oružja iz Srbije na Kosovo? Ona je, takođe, podržala i pismo evropskih i američkih parlamentaraca kojim se od visokih zvaničnika Brisela i Vašingtona traže strože mere protiv Srbije.

- Kao poslanica u Britanskom parlamentu, Ališa Kerns ima pravo da iznese svoje lične stavove. Oni ipak ne predstavljaju zvanične stavove britanske vlade. Kfor je potvrdio da oni nemaju dokaze da je Srpska pravoslavna crkva uključena u šverc oružja iz Srbije na Kosovo, a nemamo ih ni mi.

Boban Karović