Profesor Unvierziteta Džordžtaun Čarls Kapčan kaže da se čini da oružani napad u selu Banjska nije izneđenje i da je kosovski premijer Aljbin Kurti poslednjih meseci preduzeo korake koji su bili provokativni i podigli su temperaturu.
Kapčan je rekao da jučerašnja akcija nije bila spontana već dobro organizovana zbog čega je opasnija, jer sugeriše da postoje grupe na terenu kojima je u interesu izazivanje nasilja i spremne su da se organizuju i pronađu oružje koje će omogućiti da to učine.
- Ne želim da rizikujem sa nagađanjima ko stoji iza napadača. To može biti domaća grupa sa podrškom spolja, ali ne nužno od strane vlade. Njihov cilj? Podstaknuti nevolje, još nasilja, podići tenzije kako bi se učinila nedostižnom saradnja involviranih strana u cilju postizanja trajnog mira - kaže Kapčan.
Po njemu, pozitivan znak je da se srpski manastir u Banjskoj distancirao od nasilja, kao i to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i nasilje.
- Ta vrsta uzdržanosti je važna. Sada je potrebno da obe strane ispolje dalju, dugotrajniju uzdržanost, da odustanu od međusobnog optuživanja i krenu napred u primeni mape puta koju je pripremila Evropska unija. Da li postoje teške odluke koje treba doneti? Da. Ali, ova mapa puta predstavlja najbolju šansu za koju mislim da su obe strane imale da reše sukob i krenu napred. Nažalost, za sada izgleda da ne koriste tu priliku - ističe Kapčan.
On smatra da je neophodno da SAD i EU pojačaju pritisak i na Beograd i Prištinu.
- Mislim da ovde nema dobrih i loših momaka. Ovo je jedan od onih nerešivih sukoba koji traju godinama. A znamo iz istorije da se nerešivi sukobi završavaju kada su obe strane spremne na teške, hrabre, bolne ustupke i kompromise u pregovorima - navodi Kapčan.
Kapčan navodi da novo izbijanje nasilja obeshrabruje, ali nije previše iznenađujuće jer tenzije u poslednje vreme jačaju.
- Mislim da postoji frustracija kod svih aktera. S jedne strane, imate ozbiljnu mapu puta uz posredovanje Evropske unije koje je trebalo da vodi ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Istovremeno, nijedna strana nije pokazala spremnost i dovoljno hrabrosti da krene napred i sprovede tu mapu puta. Mislim da je premijer Kurti poslednjih meseci preduzeo korake koji su bili provokativni i podigli su temperaturu. Počev od nastojanja da se kosovski Srbi nateraju da uzmu nove lične karte i registarske tablice. Zatim, odluka o postavljanju gradonačelnika na Severu izabranih na izborima koje je bojkotovala srpska zajednica. Ovo mogu biti koraci koji su legitimni za suvereno Kosovo, ali su se ipak pokazali provokativnim i mislim da su ometali napredak. Ne znamo ko su počinitelji ovog nasilja koje je dovelo do ubistva - dodaje Kapčan.
Dodaje da je Vučić porekao bilo kakvu direktnu umešanost Srbije, ali iz istorije je, tvrdi, poznato da se u vreme rastuće etničke napetosti formiraju paravojne grupe ove ili one vrste.
- Građani preuzimaju stvari u svoje ruke i sprovode akte nasilja iz kojih možda ne stoji nijedna strana. Stoga smatram da je u čitavoj ovoj situaciji možda dobro što ovaj događaj upozorava vlade u Prištini i Beograde da nije isključeno šire izbijanje nasilja zbog čega obe strane moraju da budu uzdržane jer je situacija na terenu ostane nestabilna i opasna - kaže on.
Kapčan smatra pozitivnim znakom da se srpski manastir, njegovo sveštenstvo, distancirao od nasilja.
- Smatram da je pozitivan znak i to što je predsednik Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i nasilje. Ta vrsta uzdržanosti je važna. Sada je potrebno da obe strane ispolje dalju, dugotrajniju uzdržanost, da odustanu od međusobnog optuživanja i krenu napred u primeni mape puta koju je pripremila Evropska Unija. Da li postoje teške odluke koje treba doneti? Da. Da li će Kosovu biti teško da osmisli i sprovede u delo asocijaciju srpskih opština koja bi zadovoljava (srpsko) stanovništvo i dovela do sporazuma? Da, hoće. Ali, ova mapa puta predstavlja najbolju šansu za koju mislim da su obe strane imale da reše sukob i krenu napred. Nažalost, za sada izgleda da ne koriste tu priliku - kaže Kapčan.
Do ove eskalacije nasilja je došlo nakon što su propali poslednji pregovori uz posredovanje EU prošle nedelje, pri čemu je Borelj okrivio Kurtija što nije uspeo da uspostavi asocijaciju opština sa srpskom većinom koja bi im dala veću autonomiju.
- Mislim da je izostao zamah nakon sastanka kome je Borelj bio domaćin. Koliko smo mogli da shvatimo, Kurti je rekao da se sporazum mora "sekvencirati", tačnije da Srbi moraju da priznaju Kosovo pre nego što Kosovo osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom. Mislim da su takve izjave beskorisne. To je jedan od razloga što je međunarodna zajednica pojačala kritike na račun kosovskog premijera u poslednje vreme na način da su je pojedini optužili Zapad da je jednostran. Ali, mislim da su identifikovane obaveze obe strane i da treba paralelno da ih ispune - dodaje.
Dodaje da je Boreljova izjava bila vrlo jasna.
- Kada ocenjujemo izjave kosovske i beogradske strane, treba imati u vidu intenzitet njihovih emocija u trenutku kada je ponovo došlo do nasilja i pogibije ljudi - kaže on.
Ističe da međunarodna zajednice treba da primeni neophodan pritisak na obe strane.
- Mislim da ovde nema dobrih i loših momaka. Ovo je jedan od onih nerešivih sukoba koji traju godinama. A znamo iz istorije da se nerešivi sukobi završavaju kada su obe strane spremne na teške, hrabre, bolne ustupke i kompromise u pregovorima. Uloga EU i SAD je da izvrše pritisak na obe strane da bi izdejstovali tu vrstu reciprociteta, suzdržanosti koji su nedostajali poslednjih meseci. Ostaje da se nadamo da će ovakvi tragični događaji podstaknuti obe strane da krenu napred sa više posvećenosti i odlučnosti ka konačnom rešenju diplomatskim putem - kaže on.
Navodi da će odnos Beograda i Prištine, posebno nakon ovog novog nasilja, zahtevati posredovanje sa strane i pritisak.
- Ohrabrio bih Sjedinjene Države i EU da nastave da rade usaglašeno, kao što to čine otkako je predsednik (Džo) Bajden preuzeo dužnost, ali da udvostruče napore u angažovanju i sa Prištinom i sa Beogradom da bi pogurali napred diplomatski proces. Poslednje što saveznici iz NATO sada žele je nova epidemija nasilja u regionu. Kao posledica toga, mislim da će biti nastojanja da se udvostruči diplomatski angažman. Možda ćemo videti i povećanje pripadnika NATO na Kosovu da bi se sprečila eskalacija nasilja - kaže Kapčan.
Na pitanje da se stiče utisak da svi ti dosadašnji razgovori, pre svega uz posredovanje EU, nisu dovelo do velikog napretka još od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013, Kapčan kaže da ima razloga za nezadovoljstvo i razočarenje, ali nema razloga za odustajanje, jer je ostvaren napredak.
- Postoji plan EU koji su u načelu prihvatile obe strane. Videli smo da su mirnim putem rešeni drugi sporovi u regionu, uključujući oko imena Severne Makedonije, te njenu integraciju u NATO zajedno sa Crnom Gorom. Dakle, postoje pozitivne priče u regionu i šira slika je da on ide u dobrom smeru. Verujem da to što se dešava u odnosima Srbije i Kosova je privremeno "skretanje sa puta". Ali, ovo je najbolja šansa koja postoji da se primeni mapa puta koja će voditi normalizaciji i priznanje Kosova od strane Srbije. Predstoji mnogo teškog posla da se obavi na tom putu, ali mislim da postoji svetlo na kraju tunela uprkos mraka koji se pojavio sa poslednjim činom nasilja - zaključuje on.
Kurir.rs/Kosovo Online/RSE
NE PROPUSTITE
