HAOTIČNI! Đilasova opozicija u postizbornu računicu ubacila FAKTOR HLADNOĆE, ali i ubistvo Olivera Ivanovića?!

Lideri liste Dragana Đilasa "Srbija protiv nasilja" nikako ne mogu da umire haotičnost koju su sami stvorili posle izbornog poraza. Od objave da su protesti na pauzi zbog novogodišnjih i božićnih praznika nastavilo se sa lutanjima u komplikovanom odlučivanju šta i kako dalje, a koliko je sve klimavo možda najbolje pokazuje to što se u postizbornu računicu ubacio faktor hladnoće, ali i ubistvo Olivera Ivanovića.

- Nismo precizirali da li će biti 13. Uvažavamo činjenice da imamo srpsku novu godinu, uvažavamo da je prognoza vremena jako hladna. Uvažavamo činjenicu da je bilo jako hladno i 15. februara 1804. kada su ustanici ustali u Prvi srpski ustanak - izjavio je Milivojević, komentarišući datum nastavka protesta posle 29. decembra, kada su organizovana poslednja okupljanja.

Sociolog Vladimir Vuletić ocenio je da strategija koju pokazuje opozicija vodi ka tome da uništi i samu ideju opozicije u Srbiji.

- Pokušavam da razumem, ali ne vidim kakve veze ima ubistvo Olivera Ivanovića sa zahtevima opozicije. Ovo je još jedan loš pokušaj da se drži medijska pažnja i da se animiraju ljudi, ali se pitam ko će da se odazove na ovo, osim članova i simpatizera tih partija i onih kojima su protesti terapija. Opozicija se godinama uporno bavi sama sobom. I ova grupacija ad hok sastavljena nema nikakvu viziju i plan, niti nudi nešto što ljude istinski zanima. Neverovatno je koliko se ne uči na sopstvenim greškama - kaže Vuletić.

Nema masovnosti

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da će lideri opozicije imati problem da objasne biračima svoje buduće poteze. Kako objašnjava, pred opozicijom su dve vrste strateških odluka.

- Prva je da li će i kako da nastupaju u institucijama, odnosno da li će da prihvate mandate pa da bojkotuju parlament ili će da prihvate mandate i da normalno rade u parlementu, ili će da odustanu od mandata, što je najmanje realan scenario. Druga vrsta odluka je povezana sa pitanjem kako će da se spajaju ti institucionalni i vaninstitucionalni načini borbe koji oni planiraju da sprovedu. U tom smislu centralno pitanje jesu protesti. Opozicija mora da nađe rešenje koje će da uvaži njihovu najverovatniju odluku da te mandate zadrže, a da s druge strane ne razočaraju birače koji očekuju i neku vrstu protesta i vaninstitucionalne borbe i pritiska. Očekujem da će odluka biti redovno održavanje protesta, ali vrlo verovatno oni neće biti svakodnevni niti masovni, ali će se nastaviti zbog toga što postoji očekivanje da se to desi i zato što protesti, bez obzira da li su masovni, jesu vrsta dodatnog pritiska na institucije - kaže Klačar.

On napominje da je mnogo lakše objasniti biračima odluku da se preuzmu mandati a da se bojkotuje parlament, što je već rađeno na primer 2012, ali da će, zbog podignutih očekivanja, biti teže objasniti odluku prihvatanja mandata i učestvovanja u radu parlamenta.

- Razlog manje masovnosti protesta nije u tome da im zahtevi nisu jasni, već da ljudi imaju određenu skepsu, pa se pitaju da li su oni zaista i realni da se na kraju i ostvare. Dobar deo ljudi misli i da je ostvaren dobar izborni rezultat i da bi trebalo ići u dalju političku borbu sa drugačijom strategijom, bez protesta - smatra Klačar.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da su protesti opozicije na putu ka propasti.

- Bezidejnost, nedostatak konkretnog plana i političke poruke obeležavaju ponašanje lidera opozicije. Objektivan problem liderstva se sve više ispoljava i dodatno stvara atmosferu haosa. Bez konkretnog plana, konkretnih poruka i konkretne agende protesti se kreću sigurnim putem ka propasti. Neozbiljne izjave lidera protesta govore da oni ovo vide kao zabavu ili angažman a ne kao ozbiljan politički proces - ocenjuje Barac.

Bonus video: