Ona je naglasila da se taj zakon donosi kako bi se uspostavila ravnoteža u raspodeli prihoda između centralne vlasti i lokalnih samouprava, odnosno da je smanjenje procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita.
Brnabićeva je navela da lokalne samouprave ovim predlogom izmena neće podneti teret ušteda od osam milijardi, kako je ranije bilo predviđeno, već će to biti 4,8 milijardi dinara, a to će im omogućiti normalno funkcionisanje.
Ona je dodala i da je to smanjene usklađeno sa zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Prema njenim rečima, predlogom izmenama Zakona o finasiranju loklane samouprave predviđeno je da od ukupnih poreza na zarade koji se isplaćuju loklanim samoupravama umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima ubuduće ostajati 77 odsto, a opštinama 74 odsto, dok će Beogradu prihodi biti smanjeni više, odnosno da glavnom gradu umesto 70 odsto ostaje 66 odsto.
Brnabićeva je precizirala da se u proseku budžeti opštinama smanjuju za 2,65 odsto, dok je to smanjenje za gradove 1,68 odsto, dok kako je naglasila, Beograd podnosi najveći teret, jer će ostati bez 1,9 milijardi dinara.Ona je dodala i da se vodilo računa da nijedna lokalna samouprava ne izgubi više od četiri odsto prihoda.
“Ovo nije kraj reforme finasiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna", kazala je Brnabić naglasivši da njeno ministarstvo sa Ministarstvom finasija u ovom trenutku radi na donošenju zakona o naknadama i taksama kako bi se rešilo pitanje fiskalnih nameta i uveo red u poslovanje lokalnih samouprava.
Ona je naglasila i da Ministarstvo loklane samouprave i državne samouprave radi i na izmenama zakona o lokalnoj samoupravi kako bi one bile efikasnije, a sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) se radi i na strategiji decentralizacije.
“Imamo tri zakona i strategiju koje bi trebalo da zaokruže okvir finasiranja loklanih samouprava koji bi bio održiv", kazala je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije će lokalnim samoupravama nastaviti da pomaže da realizuju započete razvojne projekte zbog umanjenja sredstava.
Ona je naglasila i da je preraspodela rađena tako da se zadrži da loklalne samouprave i dalje imaju motivacijuda podstiču lokalni ekonomski razvoj.
Ona je navela da je namera da se pokuša da se promene negativni efekti, s obzirom da je 2011. godine drastično povećan prihod lokalnih samouprava sa 40 na 80 odsto.Ona je predočila da je Međunarodni monetarni fond (MMF) tražio od Srbije da u fiskalnoj konsolidaciji uštede podeli sa lokalom i da država tako prihoduje osam milijardi dinara.Brnabić je napomenula da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu tražila da se takav nacrt zakona povuče zbog kritika lokalnih samouprava koje su se plašile da bi to za njih bilo neodrživo.Potom je odobreno da se umesto osam, sa lokala preraspodeli 4,8 milijardi dinara, a da preostale 3,2 milijarde idu na teret republičkog budžeta, rekla je Brnabić.
Želeli smo, dodala je, da porez na zarade i dalje ostane većinski prihod lokalnih samouprava kako bi one pomogle državi u privlačenju investitora, jer što više zaposlenih i novih kompanija i budžeti će biti veći.Prema njenim rečima, Zakon će ispraviti vertikalnu fiskalnu neravnotežu i doprineti fiskalnoj konsolidaciji za makroekokonomsku stabilnost.
Brnabić je upozorila da ovo neće biti kraj reforme finansiranja lokalne sampouprave, jer smo od 2006. imali prilično neracionalne pristupe finansiranju lokala.Ministarstvo finansija sada radi na zakonu o taksama i zakonu o naknadama, koji bi trebalo da reše pitanje parafiskalnih nameta i donesu red, dok Ministarstvo državne uprave radi na izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, čiji je cilj obezbeđenje veće efikasosti lokalnih samouprava.
Brnabić: Tri načina da lokal nadoknadi smanjenje poreza
Brnabić je izjavila da loklane samouprave imaju tri načina da nadoknade smanjenje poreza na zarade koje je predviđeno Predlogom izmena Zakona o finasiranju loklanih samouprava.
Ona je novinarima u Skupštini Srbije kazala da je jedna od mogućnost lokalnih samouprava da nadoknadi to smanjenje, a za koju imaju prostora, da pojačaju borbu protiv sive ekonomije iako to nije njihova primarna delatnost.
“Drugi prostor koji pomaže lokalnim samoupravama da nadoknade svoj gubitak je da ažuriraju bazu podataka imovine, jer se nakon toga prihod od poreza na imovinu u proseku povećao za 26 odsto”, kazala je Brnabić.Prema njenim rečima, ukoliko se ažurira baza podataka imovine, lokalane samouprave će moći da smanje porez na imovinu, ali će to imati veći efekat zbog povećane naplate.
Brnabićeva je ukazala i da će povećanje minimalne zarade po radnom času sa 121 na 130 dinara, a koji važi od 1. januara 2017. takođe uticati da se nadoknadi smanjenje poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama.Socijalno-ekonomski savet doneo je odluku da minimalnu zaradu po radnom času poveća sa sadašnjih 121 dinar po radnom času na 130 dinara.
U narednoj godini minimalna zarada će biti na nivou od 22.620 dinara za mesece koji imaju najmanje radnih časova (168), 22.880 dinara za mesece sa 176 radnih sati, a najveći iznos biće 23.920 dinara u mesecima sa najvećim brojem radnih časova (184).
Brnabićeva je navela i da se Predlog izmena Zakona o finasiranju loklanih samouprava u Skupštini Srbije donosi kako bi se prevazišle slabosti postojećeg sistema finansiranja lokalnih samouprava, odnosno da bi se uspostavila ravnoteža u raspodeli porihoda između centralne vlasti i lokalnih samouprava.
Ona je kazala i da lokalne samouprave ovim predlogom izmena neće podneti teret ušteda od osam milijardi, kako je ranije bilo predviđeno, već će to biti 4,8 milijardi dinara.
Ponovila je i da je predlogom izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeno da od ukupnih poreza na zarade koji se isplaćuju lokalnim samoupravama umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima će ubuduće ostajati 77 odsto, a opštinama 74 odsto, dok će Beogradu prihodi biti smanjeni više, odnosno da glavnom gradu umesto 70 odsto ostaje 66 odsto.
