Poslanici skuptine ni dva sata od početka zasedanja nisu uspeli da utvrde dnevni red, na sednici na kojoj je glavna tema budžet za narednu godinu, a, osim što traže odlaganje, predstavnici opozicije predlažu dodatne teme za ionako obimnu parlamentarnu agendu.Između ostalog tema su bile i nacionalne penzije, za koje je predloženo da se umetnicima dodeljuju po istom principu kako se to čini u slučaju sportista, pominjan je i "diplomatski skandal" u čijem se centru našao šef britanske diplomatije Boris Džonson promovišući svoju knjigu o Čerčilu tokom posete Beogradu, a bilo je primedbi i na predloženo rešenje za povećanje plata u javnom sektoru, za koje opozicija tvrdida neće obezbediti dse za isti posao omogući dobijanje iste plate.
Osim toga, kako su naveli, jedino se zaposlenima u javnoj upravi ne predviđa povećanje plata, što, tvrde, znači da zakon ne ispunjava svoju funkciju.Tražili su poslanici opozicije i da se vie povećaju penzije, kao i da se smanji PDV na hranu i opremu za bebe, u uverenju da će na taj način biti omogućeno smanjenje tih cena, ali je, kako su naveli, iz vlade poručeno da to ne bi garantovalo smanjenje cena.Predložene zakonske izmene nisu uvrštene u dnevni red sednice,čija je glavna tema budžet, kao što nije prihvaćen ni predlog da se donese zakon o predlaganju zakona, koji bi, kako je obrazloženo, onemogućio da se gotovo zakoni donose po hitnom postupku.
Predlagano je i da se dopuni zakon o opštem upravnom postupku, o izboru narodnih psolanika, o Agenciji za borbu protiv korupcije...Miroslav Aleksić (SDS) tražio je da se dnevni red dopuni novim podsticajima u poljoprivredi, uz obrazloženje da godinama nema dovoljno ulaganja u poljoprivredu."Sa 630.000 registrovanih gazdinstava i sa 1,4 miliona stanovnika koji na njima rade to je praktično najveći poslodavac u Srbiji, a to država ne prepoznaje", rekao je Aleksić.Potencijal tih malih gazdinstava, kako je rekao, procenjuje se na milijardu evra, a mi sada uvozimo robe za 14 miliona evra, a izvozimo tek za 3,4 miliona.On predlaže da se sredstva preraspodele, odnosno da se "uzme od Arapa i Beograda na vodi i da srpskim seljacima".
Na početku sednice utvrđen je kvorum od 144 prisutna narodna poslanika u Skupštini Srbije.
Ukupni rashodi će biti veći za 69,1 milijardu dinara od prihoda, što je najniži budžetski deficit u šest decenija, pošto predstavlja 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Budžet za iduću godinu planiran je na osnovu prognoze da će realni rast BDP-a i 2017. iznositi tri odsto, a inflacija 2,4 procenta. Vlada je novim budžetom planirala veća sredstva za investicije.
Za plate zaposlenih u javnom sektoru predviđen je iznos od 253,7 milijardi dinara, što je za 0,8 odsto više nego ove godine.
Planirano je uvećanje plata zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvu odbrane, ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama kulture, kao i zaposlenima u pravosuđu (osim sudija i tužilaca) za 5,0 odsto.
Na veće zarade mogu da računaju i zaposleni u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6,0 procenata, zaposleni u ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3,0 posto, a prevdijeno je povećanje plata u naučno-istraživačkoj delatnosti - istraživačima i pomoćnom osoblju za 5,0 procenata (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu).
Od 1. januara i penzioneri će dobiti uvećane penzije za 1,5 procenata.
Predlogom budžeta utvrđene dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosiće ukupno 232,9 milijardi dinara, pri čemu je za Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje planiran transfer od 201,6 milijardi dinara.
Rashodi po osnovu kamata projektovani su na nivou od 133,9 milijardi dinara i manji su za 6,0 milijardi dinara nego ove godine.
Među većim planiranim izadacima su i troškovi za korišćenje usluga i robe sa iznosom od 105,9 milijardi dinara, budžetska davanja za socijalnu zaštitu (115,6 milijardi) i rashodi za subvencije u iznosu od 84,4 milijarde dinara.
Projektovani ukupni prihodi veći su za 18,9 milijardi dinara, ili za 1,8 odsto od ovogodišnjih, pri čemu su poreski prihodi povećani za 36,5 milijardi (za 4,1 procenat), dok su neporeski niži za 17 milijardi dinara, ili za 12,2 odsto.Planirani poreski prihodi iznose 916,8 milijardi dinara, i čine 83,9 odsto ukupnih prihoda, a neporeski su projektovani na 162,2 milijarde dinara, što je 14,9 procenata ukupnih prihoda. Ostatak čine donacije u iznosu od 13,5 milijardi dinara, što čini 1,2 odsto ukupnih prihoda.
Predlogom budžeta predviđeno je da priliv od poreza na dohodak iznose 56 milijardi dinara, što je za 14,3 odsto više u odnosu na procenjeni iznos u 2016. godini. Ukupno učešće poreza na dohodak u 2017. godini iznosi 5,1 procenat i blago raste u odnosu na prethodni period.
ZAVRŠENA SEDNICA ODBORA ZA FINANSIJE: Usvojen budžet za 2017, sledi skupštinska rasprava
Rast u ovom iznosu, kako se navodi u obrazloženju, planiran je u skladu sa izmenama politike zarada u javnom sektoru, predviđenog nivoa racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa rastom privredne aktivnosti.
Najveći uticaj na kretanje ovog poreskog oblika imaće usvojene izmene regulative koja uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Smanjuje se učešće lokalne samouprave u raspodeli prihoda od poreza na zarade, pri čemu ukupan procenjeni udeo lokalne samouprave u raspodeli poreza na zarade opada sa 75,2 odsto na 71 procenat (AP Vojvodini pripada 18 odsto poreza na zarade sa teritorije AP), navodi se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu.
Porez na zarade projektovan je na 29,2 milijarde dinara, a porez na dobit u iznosu od 74,4 milijarde dinara, što je nešto više u odnosu na iznos predviđen u 2016. godini, i značajno više u odnosu na iznos ostvaren u 2015. godini.Od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) očekuje se priliv u visini od 466 milijardi dinara, što predstavlja nominalno povećanje od 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Udeo PDV-a u strukturi ukupnih prihoda u 2017. godini umereno raste i iznosi 42,7 odsto.Prihodi od akciza projektovani su na 271,4 mlrd dinara, pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 144 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode 97 milijardi i na ostale akcize (uključujući i akcizu na električnu energiju) 30,4 milijarde dinara.
Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,8 procenata i blago je povećano usled planiranih izmena akcizne politike u 2017.
U okviru akcizne politike kod 15 duvanskih proizvoda, u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU, što podrazumeva postupno povećavanje akciznog opterećenja, piše u predlogu zakona o državnoj kasi.
Od carina se očekuju prihodi na nivou 38,6 milijardi i čine 3,5 odsto ukupnih prihoda.
Na strani budžetskih rashoda najveće stavke su izdaci za zaposlene, za penzije i za kamate.
Ukupni rashodi države za iduću godinu, shodno predlogu budžeta, povećani za 3,8 odsto u odnosu na 2016. godinu.
