U banatskom selu Radojevu, na samoj srpsko-rumunskoj granici, stariji meštani još pamte priču o vampiru Milošu. Najkrvoločniji stanovnik ovog mesta, tokom prve polovine 18. veka, na onaj svet je odveo jedanaest meštana:
- To nisu prazne priče. Miloševo postojanje je u svojoj knjizi o vampirizmu 1977. godine obelodanio francuski autor Robert Ambelen. Dokument o Milošu i njegovim žrtvama se čuva u Beču. Napisao ga je major saniteta Jozef Faredi Tamarski. Po naređenju princa od Virtemberga, on je jula 1732. došao u selo da ispita misterioznu smrt Miloševih žrtava - pričaju meštani i dodaju da se Radojevo nalazi dva kilometra od prvobitnog naselja, koje se nekada zvalo Klarija, ali i groblja na kome su sahranjeni Miloš i njegove žrtve: Preorano groblje
- To groblje je preorano nakon što je 1923. godine povučena međa između Rumunije i Kraljevine Jugoslavije. U našem selu održao se prastari običaj da se nakon sahrane, u dvorištu pokojnika, operu ruke u posudi s vodom, a onda u šake stavi malo soli i potom obrišu peškirom. To se, prema verovanju, radi da bi se ljudi štitili od napada zlih demona i naopakih namera pokojnika - kažu žitelji Radojeva.
Neki od njih priznaju da ih još podilaze žmarci od jezivih detalja koji se čuvaju u Beču: Beleg na vratu
- U njima se, kako su i nama pričali, navodi da je Miloš bio odgovoran za smrt jedanaestoro ljudi. Svi oni su pre smrti imali strašne košmane. Da bi umirio uzrujane meštane, major saniteta Jozef Faredi Tamarski naredio je da se otkopa Milošev leš koji je sahranjen 15 meseci ranije. Kad su to učinili, imali su šta i da vide. Miloš je izgledao netaknut. Oči su mu bile otvorene, dok se mlaz krvi slivao iz usta. I to nije bilo sve. Zemlja ispod kovčega bila je natopljena krvlju. Po naređenju majora, leš je proboden kocem i preliven krečom. To je urađeno i sa njegovim žrtvama. Neki od njih su, takođe, bili u netaknutom stanju i sa plavkastim belegom na vratu.
(Kurir.rs/Saša Urošev /Foto: Shutterstock, S. U.)
