FORENZIČAR OTKRIVA MOTIV ZLOČINA: Na saslušanju najviše lažu i manipulišu glumci i političari

Kada osumnjičeni skreće sa teme, crveni, fizički se distancira i okreće, znoji se ili promeni boju glasa, postaje sumnjiv i daje signal da laže, te je velika verovatnoća da zaista i jeste počinio zločin zbog kog se našao u policijskoj stanici na ispitivanju.

Ovako za Kurir objašnjava Goran Kojić, glavni forenzički veštak za psihološke analize MUP Srbije, koji vodi razgovor sa osumnjičenima za ubistva i ima zadatak da iz njih u roku od dva sata izvuče priznanje ili pak otkrije da oni nemaju veze sa zločinom zbog kog su završili u policiji. Naš sagovornik je inače i jedan od učesnika serijala „Motiv” na Kurir TV (subota 21), koji pretresa poznate zločine i slučajeve iz Srbije i regiona.

Dve vrste ubica

Goran Kojić ima zadatak i da kroz razgovor sa osumnjičenim otkrije motiv, što je jedno od najbitnijih pitanja nakon bilo kog ubistva.

- Motiv je psihološka pozadina svakog ubistva. Moj posao se svodi na procenu autentičnosti iskaza osoba koje su na bilo koji način dovedene u vezu sa istragom - kaže Kojić i dodaje da postoje dve vrste ubica - profesionalci i situacione ubice, koje ubijaju iz straha, besa, ljutnje, ljubomore...

- Profesionalci su hladnokrvniji i rezervisaniji i sa njima najčešće ima minimalno saradnje, za razliku od ovih drugih, koji nemaju tu vrstu iskustva - objašnjava sagovornik Kurira, koji je jedna od najbitnijih karika u rešavanju zločina, iako je nevidljiv za javnost.

Svi sumnjivi

On kaže da je ispitivanje psihološka igra, a posao psihologa-forenzičara je da prepozna manipulaciju. Kako kaže, u dugogodišnjoj karijeri imao je priliku da razgovara sa osumnjičenima iz svih slojeva društva i svih zanimanja.

- Najteže je raditi s glumcima izvršiocima krivičnih dela i političarima. Glumac zbog prirode svog posla ima odsustvo emocionalne reakcije, te može dva sata da priča i da se smeška, a da zna da je juče brutalno ubio nekoga. Političar takođe. To su ljudi koji su verzirani u tome da bez većih problema manipulišu sagovornikom. Moj zadatak je da detektujem manipulaciju i tada sam pred izazovom, tu moraju da se prave fine procene da li je to što kaže zaista tako - kaže forenzičar MUP.

Kako objašnjava, izazov mu je i kad je ispred njega osoba koja je nevina, ali se ponaša vrlo sumnjivo.

- To radi zato što ima veliki stepen tenzije da slučajno ne pomislim da je ona uradila nešto, a nije. Bilo je slučajeva da je osoba pod takvom tenzijom da ne čuje ni šta je pitam. Zahvaljujući obuci koju imamo, to prepoznajemo - kaže on i dodaje da postoje i ljudi koji ne žele da sarađuju i da razgovor s njima traje vrlo kratko, jer je sve što žele da kažu: „Ja neću da pričam sa vama.” Ipak, kada pristanu na razgovor, jedan od najznačajnijih simptoma koji otkriva ubicu je distanciranje od sadržaja koji je relevantan za predmetni događaj.

- Bilo je situacija da osoba može dva sata da priča o nebitnim stvarima, a kada joj postavim konkretno pitanje, skrene temu. To je upečatljiv simptom. I na telesnom planu se mogu videti neka ponašanja koja su tipična za laganje. Recimo, odbrambeni stav, osoba se u uvodnom delu razgovora ponaša normalno, i kada pitam o slučaju, okrene se i kaže: „Pa ne znam, da li možemo neku drugu temu.” Kod nekih se promeni boja lica, neki pocrvene, neki poblede, neki počnu da se znoje. Kod nekih, kada lažu, postoje promene u boji glasa, brzini, tonu. Neki počnu da pričaju sporije - objašnjava Kojić.

Traje satima

Poenta posla psihologa-forenzičara je da tokom ispitivanja, koje traje od 45 minuta do dva sata, prođe različite teme sa sagovornikom. Jedna grupa tema vezana je za biografiju, školovanje, odnose sa suprotnim ili istim polom, zatim ide priča o neutralnim temama, potom idu malo škakljivija pitanja o ličnosti - takozvane kontrolne teme, a nakon toga razgovor bitan za sam događaj.

- Ukoliko je osoba od samog početka smušena, povučena, ćutljiva i nesaradljiva i takva je tokom čitavog razgovora, na osnovu toga nećete reći da je to ubica koji se krije. Ako je osoba komunikativna, saradljiva, pričljiva i ima želju da razgovara na sve teme osim na relevantne, onda imate razlog da posumnjate da nešto stoji iza toga. Ako postoje dramatične razlike u ponašanju, onda postoji prilično velika osnova da sumnjate da ta osoba nešto krije - naglašava ovaj veštak.

REŠENJE SLUČAJA Isleđivanje bez torture

Prema rečima Gorana Kojića, postoji bitna razlika između klasičnog policijskog i psiholoških pristupa slučaju:

- Kada dođemo do trenutka da sve indicije pokazuju da oumnnjičeni ima veze sa ubistvom, onda određenim tehnikama vođenja razgovora, koje zovu isleđivanje, dolazimo do rešenja. To se radi bez pretnje, nasilja, torture, ucenjivanja, lažnih obećanja... U jednom slučaju došao sam u situaciju da dečko počinje da plače, traži maramicu i čašu vode, a potom je ispričao sve šta se desilo do detalja.

ŠESTA EPIZODA SERIJALA „MOTIV” Trostruki ubica uhvaćen zbog šale Nakon više od 100 ispitanih ljudi policija uspela da reši slučaj

U naselju pored Čačka ubijeni su sinovac i stric, ugledni trgovci stokom. Upucani su i izbodeni noževima. Policija nema nikakav trag.

Nekoliko meseci kasnije u Kraljevu je nađena zaklana žena u kasnim pedesetim godinama. Forenzičar utvrđuje da ju je ubio levoruki čovek. I jedan i drugi slučaj zadaju policajcima mnogo glavobolja. Jedan od inspektora koji radi na slučaju ubijenih trgovaca stokom u isleđivanju momka iz susednog sela pita u šali zašto je ubio trgovce stokom i potpuno neočekivano dobija priznanje. Zbunjen, poziva forenzičara, koji u razgovoru s momkom shvata da je momak levoruk, a da je zaklana žena u Kraljevu tetka tog momka...

Ovo je sadržaj šeste epizode serijala „Motiv”, koji se emituje subotom od 21 sat na Kurir TV. Glumac Marko Janjić uz pomoć profesora kriminalističke taktike prof. dr Milana Žarkovića i Gorana Kojića, majora policije i forenzičkog veštaka za psihološke analize i veštačenja, pretresa poznate zločine i slučajeve iz Srbije i regiona.

DETEKTOR LAŽI Onaj ko odbije da ide na poligraf je sumnjiv

Psiholog Goran Kojić, policijski forenzičar, kaže da je u najvećem broju najozbiljnijih istraga koje se vode u Srbiji uključen poligraf, ali ne na način na koji se to radi u komercijalne, estradne i marketinške svrhe.

- Poligrafske metode su korisno operativno taktičko sredstvo koje služi kriminalističkoj policiji da ubrza istragu i da suzi krug osumnjičenih. On ima svoje praktične strane, pozitivne efekte, ali ima i svoja ograničenja. Ukoliko se koristi kako treba, on u najvećem broju slučajeva može da pomogne istrazi - kaže Kojić i dodaje

- Statistika pokazuje da su oko 80 odsto onih koji su odbili poligraf bili izvršioci. Preostalih 20 odsto su osobe koje imaju specifična moralna načela. I najčešće se ispostavi da stvarno nisu oni, da je neki drugi. Jedan mali procenat su oni koji poligraf doživljavaju kao provokaciju ili psihološku igru.

Kurir.rs/ Jelena Rafailović