KLANICA U UKRAJINI Borbe besne, broj ubijenih nije moguće ni naslutiti EVO ŠTA SE DEŠAVA NA FRONTU i s koliko vojnika Putin napada

Ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara naredio je napad na Ukrajinu, najveću vojnu ofanzivu u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. "Rusija ne može da se oseća sigurno, razvija i postoji dok na teritoriji današnje Ukrajine imamo stalnu pretnju - poručio je i započeo borbu "za istorijsku budućnost otadžbine".

Kada su ruske trupe sa latiničnim oznakama Z, V i O napale Ukrajinu iz svih mogućih pravaca, a rakete počele da uništavaju Kijev, Harkov i druge velike gradove, neki su već slavili pobedu Moskve. Napad izgleda kao video-igra, ekspresno ih razbijaju, govorili su prvih dana rata. Čak i oni koji su više navijali za Ukrajinu mislili su da je situacija jednostavna - druga najmoćnija vojska sveta napala je mnogo slabiju zemlju. Očekivao se ishod sličan onom u Petodnevnom ratu u Gruziji.

MIT O NEPOBEDIVOSTI

Međutim, zaboravili su da moć na papiru ne znači i moć na terenu, posebno ne u tuđoj zemlji. Uostalom, šta je bolji pokazatelj toga nego to što se najmoćnija vojska sveta, američka, samo šest meseci ranije povukla, prilično haotično, pred talibanima, koji su s papučama na nogama i bazukama preko ramena došetali u Kabul i preuzeli ga.

Ruska vojska je, naravno, u Ukrajini imala uspeha, ali ne onakvih kakvi su se očekivali. Osvojili su velike delove Luganska i Donjecka, gde su još od 2014. bili vojno prisutni, pala je i Hersonska oblast, u Harkovskoj su vođene teške borbe... Armija pod komandom Vladimira Putina zauzela je Sumi, kao i oblasti severno od Kijeva, a tenkovi su se približili ukrajinskoj prestonici toliko da se činilo da je pitanje sata kada će i ona pasti.

A onda se mit o ruskoj vojnoj nepobedivosti raspršio kao kolona tenkova duga 60 kilometara koja se približavala Kijevu. Fotografije i snimci uništenih tenkova, kamiona zaglavljenih u snegu ili blatu, pa i uništenih brodova, poput krstarice "Moskva", velikom brzinom su razorili taj mit. Zbog toga je Rusija promenila strategiju i povukla se sa severa, a sve snage upregla u osvajanje Marijupolja. Ni to nije išlo kako treba - da bi grad bio osvojen posle skoro tri meseca borbi, bilo je potrebno da bude pretvoren u klanicu i skoro sravnjen sa zemljom. Teško izvojevana pobeda je osokolila ruske trupe, posle čega su pali i Severodonjeck i Lisičansk, a napredovanje, mada jako sporo, nastavilo se. Sve glasnije su postale i procene da će rat trajati godinama.

PREOKRET

Posle letnje stagnacije na frontu, došlo je do preokreta - Ukrajina je započela kontraofanzivu. U borbama oko Hersona, gde se ruska vojska pojačala, bilo je napretka, ali sporog i teškog, dok je nagrada za kocku i napad na Harkovsku oblast bila ekstremno brza - cela oblast oslobođena je za samo nekoliko dana. Predaja i bežanje ruskih vojnika toliko su odjeknuli da ni strogo kontrolisani ruski mediji nisu mogli da ih zanemare. I sam Vladimir Putin je priznao "neke greške" na frontu, a onda proglasio "delimičnu mobilizaciju".

Odjednom su i ruski mediji počeli da navode da oko 200.000 ruskih vojnika i do 20.000 lokalaca na strani Moskve nije dovoljno da se pobedi ukrajinska vojska, za koju je predsednik te zemlje Volodimir Zelenski tvrdio da ima najmanje oko 700.000 vojnika. Naglašeno je i da je rusko oružje poslato u "specijalnu vojnu operaciju" relativno zastarelo, a začule su se i kritike što najmoderniji sistemi, koje Rusija ima i predstavlja godinama unazad, nisu upotrebljeni u borbama. Sve vreme su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici slali ukrajinskoj armiji ogromnu količinu najmodernijeg naoružanja, i to se primećivalo na frontu - prvo su "džavelini" zaustavili ogroman broj tenkova, a onda je HIMARS prebacio borbe na teritorije koje su držali Rusi.

- Istina je na našoj strani, a istina je snaga - rekao je Putin na punom Crvenom trgu prošle nedelje. "Pobeda će biti naša!" Ali u stvarnom svetu sve izgleda mnogo drugačije. Čak i dok je ruski predsednik potpisivao ugovore o aneksiji u Kremlju, ukrajinska vojska je napredovala na teritorijama koje je upravo proglasio delom Rusije. Hiljade muškaraca beži iz Rusije kako bi izbegli mobilizaciju. Stvari se kreću tako loše na bojištu da su Putin i njegovi lojalisti sada počeli o ratu da govore ne kao o borbi za "denacifikaciju Ukrajine", što su na početku tvrdili, već kao o egzistencijalnoj borbi protiv "kolektivnog Zapada" - piše za BBC Sara Rejnsford, dopisnik britanskog javnog servisa za istočnu Evropu.

"Delimična mobilizacija" od 300.000 do čak milion boraca nije krenula kako treba. Pozivi su slati pogrešnim ljudima, na pogrešne adrese, a mnogo mladih se dalo u beg iz najveće zemlje sveta.

- Ljudi nisu pasulj. Jedinice nisu jedinice, osim na mapi. Ako uzmete gomilu ljutih, demoralizovanih, uplašenih i netreniranih ljudi, date im oružje i bacite ih u borbu, ne dobijate vojnike - kaže za Vašington post Frederik Kejgan, direktor projekta kritičnih tema na Institutu američkih poduhvata.

INFUZIJA BORACA

- Ruski predsednik Vladimir Putin kladio se da će infuzija mobilizovanih vojnika promeniti dinamiku na bojištu u Ukrajini, ali analitičari kažu da gubi vreme dok njegova vojna operacija sve više slabi pred ukrajinskim napadima i pokazuje znake da joj treba više od ljudstva da bi povratila inicijativu. Putin je prebacio pažnju s loše slike na bojištu na organizovanje referenduma, proglašenja aneksije i nuklearne pretnje - sve to je deo pokušaja da zamrzne situaciju dok gubi teritorije koje je osvojio od februara. Političke mahinacije u Moskvi ne mogu da maskiraju realnost nekoliko stotina kilometara dalje: ruske trupe su u lošoj situaciji, imaju loše vođstvo i u skoroj budućnosti verovatno nema srebrnog metka koji bi to mogao da popravi. Vojni analitičari se slažu da ruska mobilizacija od najmanje 300.000 ljudi ne može da pomogne Putinu na bojnom polju u roku od nekoliko dana. Da li može da pomogne u stabilizaciji situacije na duge staze - tokom kasne jeseni, zime i na proleće - ostaje da se vidi - piše za Vašington post Pol Souni.

I dok se dve strane sve oštrije sukobljavaju, Ukrajina je postala svojevrsna klanica u kojoj je sve više mrtvih i ranjenih. Koliko? To se ne zna, pa čak ne može ni da se nasluti, jer sa obe strane stižu potpuno različite informacije. Dok Ujedinjene nacije navode da je u sukobima ubijeno 5.996 civila, brojke ubijenih vojnika variraju. Ukrajinci tvrde da su ubili 61.330 Rusa, a izgubili oko 9.000 boraca, Rusi tvrde da su ubili 61. 207 ukrajinskih vojnika, a izgubili 5.937 vojnika.

Dmitrij Trenin: Odbačen san o "velikoj Evropi"

Ruski analitičar i savetnik ruskog saveta za međunarodne poslove Dmitrij Trenin u kolumni za RT napisao je da je Vladimir Putin svojim poslednjim govorom proglasio novu nacionalnu ideju za Rusiju.

- U oktobru 2011, u obraćanju Bundestagu, Putin je proglasio ruski "evropski izbor". U februaru 2007. na Minhenskoj konferenciji bunio se zbog američke hegemonije i rekao da postavlja svoje uslove za Zapad. U martu 2014. proširio je Rusiju za Krim i Sevastopolj. Poslednji govor je novi manifest spoljne politike. Za Putina "velika Rusija" suprotstavlja se ne samo američkoj hegemoniji već i projekciji zapadnih vrednosti kao univerzalnih. Ovo je suprotno od ne samo priča Mihaila Gorbačova o zajedničkom evropskom domu već i Putinovih pokušaja stvaranja "velike Evrope" od Lisabona do Vladivostoka i pokušaja da Rusija uđe u NATO. "Velika Evropa" se nije desila, "velika Azija" se de fakto rađa. Što se tiče "velike Rusije", ona zahteva više od imaginacije vođe. Hibridni rat sa Zapadom, čiji je Ukrajina samo mali deo, bez sumnje će preoblikovati Rusiju. Pitanje je da li će je preblikovati tako da se uklopi u viziju moćne ekonomije ili će samo imati formu "velike Rusije" - naveo je on.

Kurir.rs/Andrija Ivanović