Raspad Jugoslavije formalno je počeo na stadionima, ali obračuni na tribinma bili su samao ogledalo politike koja je krajem osamdesetih godina usmerena ka destabilizaciji i razbijanju države.
Netrpeljivost među narodima SFRJ planski je podgrevana u medijima, pa su sukobi na stadionima bili samo logičan epilog. Najozbiljniji obračun desio se pre tačno 24 godine na stadionu Maksimir u Zagrebu.
Šta se toga dana dogodilo istraživao je novinar Kurir televizije Mladen Radulović.
Maksimir 1990, simbol razaranja Jugoslavije. Na prvi pogled samo velika tuča navijača, a zapravo eksplozija mržnje koja je sejana godinama. Mnogi nisu znali da se zemlja nalazi u predvečerju rata, ali veliki igrači uveliko su spremali krvavi sukob.
Nemiri na stadionu Dinama desili su se u nedelju,13. maja pred utakmicu sa Crvenom zvezdom koja nikada nije ni odigrana. Postoji mit da je jedna velika tuča navijača pokrenula raspad Jugoslavije. Međutim, Maksimir je bio samo velika potvrda da je jedan drugi kult potpuno razbijen, a to je mit o bratstvu i jedinstvu. Maksimir nije bio uzrok, već samo posledica.
Kompletna pozadina sukoba u Zagrebu nije rasvetljena. Ipak, činjenica je da su aktivisti HDZ-a pripremili napad već oči sukoba. Dan ranije, 12. maja tokom noći, članovi vladajuće stranke u Hrvatskoj ušli su na Maksimir i uneli velike količine kamenica, flaša i cigli dok su ogradu na severu nagrizli kiselinom što je omogućilo Dinamovim navijačima da sledećeg dana vrlo lako sruše ogradu, uđu naoružani na teren i prekinu utakmicu.
Sutradan je velika većina Zvezdinih navijača krenula međunarodnim vozom iz Beograda za Minhen preko Zagreba i ranim jutarnjim časovima 13. maja 1990. Ali je noć ranije jedna manja grupica navijača iz unutrašnjosti došla u Zagreb. Te noći nije bilo nereda, ali sutra je bilo incidenata širom ovog grada.
Dragiša Binić, legenda Crvene zvezde i srpskog fudbala, poručuje da iza svega stoje političari, a ne sportisti.
- Situacija je bila teška za Srbiju, raspad države koji se počeo dešava, takoreći predratno stanje. Prvenstvo je bilo u toku i nije tu toliko problem bio među sportistima i igračima. Tu je viša tenzija bila ta politička i navijača. Gde su na toj utakmici taj incident počeli hrvatski navijači. I onda je normalno da Delije, takve kakve su, ne prihvataju da budu u podređenoj situaciji. Onda su se suprostavili i došlo je do onog što je došlo na terenu - priča Dragiša Binić.
Navijači Dinama su u danima pred utakmicu najavljivali prekid meča i celog prvenstva, ali to u medijima nije objavljeno. Čim su se navijači obe ekipe našli na tribinama, počele su nacionalističke pesme, a atmosfera je bila uzavrela. Velika grupa Dinamovih navijača uletela je na teren, prekinula utakmicu dok se većina igrača sklonila. Bad Blue Boys imali su spremne kamenice, flaše i cigle kojima su gađali Zvezdine navijače, a snage policije bile su zanemarljive.
Zvezdaši su zatim počeli da lome reklame na stadionu kako bi se zaštitili od projektila kojima su bili gađani. Dok su oni lomili table zagrebačke televizijske kamere, planske su preusmerene ka njima kako bi kasnije okrivili Delije za nered. Međutim, Zvezdini navijači uspeli su da probiju ogradu, posle čega su Bad Blue Boys-i počeli da beže. Usledio je fizički obračun između Dinamovih navijača i Zvezdinih, koji je trajao gotovo sat vremena.
- Sećam se, bio sam tu, dolazio sam u zvezdu i znam da je bila jedna specifična situacija i da su organizovano, čak su i navijači išli organizovano, jedna grupa je išla vozom, neki privatno, kolima. Oni su znali da će tamo doći do nekog ekcesa i možda je to i spaslo da je bila manja grupa navijača jer bi imali veći problem. Ovako ipak su im se suprostavili i bili su kompaktni, ali u to vreme ja mislim da je vođa navijača još i bio tu, i Arkan je l' tako? I on je tu organizovao, tako da su oni, zato što su bili u grupi kompaktni, uspeli su da ne dođe do većih posledica i da se suprostave navijačima i organizovano su se i vratili bez nekog daljeg ekcesa - priseća se Binić.
U toku utakmice zagrebački komentator korektno izveštavao sa lica mesta, međutim sutradan su poluge moći preuzeli pripadnici HDZ-a. Na televiziji se sve promenilo.
Već sutradan 14. maja započeo je medijski rat, a Hrvatska je počela da se čisti od srpskih i ostalih nehrvatskih kadrova iz lokalnih institucija. Kompletno etničko čišćenje završeno je 1995. godine proterivanjem svih Srba iz Hrvatske.
- Taj raspad države, pa opet sve je politika napravila. Da nije bilo tog političkog naboja i da nisu ljudi na vlasti nesvesno svojim izjavama, postupcima pravili da dođe do problema lično kod ljudi, između dva naroda. Ali, Srbi su malo možda specifični po jednom pitanju. Nismo mi i dan danas i uvek u istoriji nismo nikad napadali, a nismo ni dali na sebe. E sad, neko je mislio da može da ako je nešto trenutno jači da može da napadne i da napravi problem. I tu smo mi poznati da smo u situaciji, mi smo jedini, takoreći, beli narod koji se suprostavio i najvećoj svetskoj sili, je li tako? Preko dvadeset nešto zemalja, NATO je bombardovalo. E sad, malo mi danas, kad pogledam s ove tačke gledišta, ako smo tada bili takvi i kroz istoriju bili takvi, šta nam je ovo danas? Gde nam je ta linija, da nećemo prihvatiti nešto više, nešto da znamo gde je crvena linija - zaključio je Binić.
Utakmica nikada nije odigrana, sudija nije označio početak niti završetak meča, ali upućenima nije bio potreban poslednji zvižduk da bi shvatili da je Jugoslaviji došao kraj.
Maksimir je bio samo potvrda onoga što mnogi nisu hteli da prihvate. SFRJ je uveliko bila razbijena, uskoro su počeli završni radovi na destrukciji države. Nažalost, niko nije imao snage da se suprostavi silama mraka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/Mladen Radulović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
