Zlatna vremena za lovce vezuju se još za osamdesete, kad su stranci s debljim novčanicima posećivali vojvođanska lovišta, a devizni priliv od lovnog turizma bio veći od tri miliona dolara.Posle duge lovne stagnacije, zbog neusklađenih propisa, jer se uz trofeje nije moglo izneti i meso divljači u EU, stranci se vraćaju i uvećava se devizni priliv od lovnog turizma. Oko 10.000 vojvođanskih lovaca, zajedno s bogatim Švajcarcima, Nemcima i Austrijancima, odlazi u lov na jelene, divlje svinje, sa Italijanima na prepelice i fazane, na oko 17 lovišta kojima gospodare „Vojvodinašume“.
Naši lovci imaju već sve trofeje. Tako je subotički lovac Radomir Perin Raša odlučio da pušku okači o klin i da sada kamerom i foto-aparatom „lovi“ kapitalce. Kaže da našim lovcima, čiji je novčanik plići, više znače trofeji, dok stranci uglavnom love zbog odstrela.- Udruženje lovaca sve čini da strancima bude što prijatnije. Vole naše jelene kapitalce, čiji trofeji se procenjuju i do 10.000 evra. Neki su zadovoljni i trofejima od nekoliko stotina evra, ali mnogi lovci najviše vole druženja u našim lovačkim kućama - kaže Raša. Ističe da je on sa strašću lovio i po 200 dana godišnje.- Išao sam tri puta u lov u Afriku, jednom u Kanadu i po evropskim državama. Nosio sam sa sobom i kameru i foto-aparat i pušku. Moj adrenalin kao da se prenosio na divljač, osete da li ih nišaniš foto-aparatom ili puškom. Skoro se ne plaše škljocanja foto-aparata, ali namirišu pucanj puške - kaže Raša za Kurir.
Lov na emocijePAMETNE ŽIVOTINJE SU OPASNIJERaša foto-aparatom pravi portrete divljači, pokušava, kaže, da uhvati emocije životinja:- Prošle godine bio sam u safari lovu u Kazahstanu, na 3.500 metara snimao kozoroge i sibirske srndaće. Na jesen imam poziv za lov u Južnu Afriku i Sibir, na bivole, sibirske srndaće i vukove. Rizika ponekad ima, a pametne životinje su veća opasnost. Pogrešan korak u prirodi košta ponekad života, posebno u velikoj divljini.
