SUBOTICA - Posle požara na bajmočkoj deponiji, od subote gori i deponija u Subotici, čiji je plamen ugašen, ali se vatrogasci bore sa dimom iz dubine koji su gasili još i sredu 26. jula.
Meštanima naselja Bajmok, udaljenog od Subotice petnaestak kilometara, u kojem živi oko 8000 meštana, dogorelo je do noktiju, jer je deponija smeća u tom naselju ovoga leta gorela nekoliko puta, na 40 stepeni, šireći smrad koji guši čitavo selo.
Od prošlonedeljnog požara, selo je još uvek obavijeno sivim, otrovnim dimom, jer vatra, tvrde meštani, već dva meseca tinja na debelim naslagama.
Više puta bukne plamen, koji vatrogasci ugase, ali u dubini tinja žarište, i ne gasi se. U međuvremenu, i u Subotici, na deponiji smeća je planuo požar, u subotu 22. jula. Građani su reagovali oko podneva, jer je na staroj deponiji veličine oko 6,5 hektara planuo otpad, što je potvrdio i Robert Maluščik, rukovodilac radne jedinice.
Zaposleni na deponiji su se odmah dohvatili gašenja, sa tri mašine za guranje smeća, dok nisu došli vatrogasci iz Subotice. Četiri vozila, sa 150.000 litara vode, suzbili su vatru, a žarišta se još uvek saniraju.
Do srede je 250 kubika zemlje sipano po dubini deponije, ali tinja i dalje.
Do požara je verovatno došlo zbog visokih temperatura, a južna strana smetlišta se zapalila, kada je sunce najintenzivnije grejalo.
Bajmočani su, putem medija, uputili apel, traže pomoć oko sanacije deponije.
"Ne možemo više da čekamo na sednice i odlučivanja. Poslednja dva meseca, vatrogasci ne odlaze iz Bajmoka, četiri puta su gasili vatru. Naslage su duboke, pa gašenje vodom ne uspeva", kaže Jelisaveta Ljubisavljević, sa Kaćmarskog puta u Bajmoku.
Ona ističe, ispred grupe građana, da „vatrogasci dođu samo ukoliko je plamen već veliki, a dolazili su četiri puta.
"Od prošle nedelje, ugašen je samo plamen, ali na mnogo mesta i dalje se dimi i izlazi sivi dim iz dubine deponije. Noću zatvaramo prozore, gušimo se od smrada i paljevine plastike, guma i svega što je na otpadu", kaže Ljubisavljević i naglašava, da se deponija nalazi na bivšoj ciglani, koja je okružena železničkom stanicom, naseljem Rata i mestom na Kaćmarskom putu.
"Ta deponija je već 40 godina u dolini nekadašnje ciglane. Gorela je i ranije, ali sada se smeće nagomilalo u dubinu, pa gori sabijena plastika. Mislili smo biće bolje, jer službe Opštine sada novo smeće odnose svakog petka. Već 10 godina deca se okupe u ekološke patrole i paze da li je buknula deponija. Naselje železničara, udaljeno je bilo samo pet, šest metara, morali su da se rasele sa tog mesta. A, deponija je i dalje tu. Tražimo i u ime bajmočke dece, sa kojom sam radila 20 godina, da se nađe toliko novca i selo reši smrada, a ne da se čekaju beskonačne odluke, koje se ne sprovode", navodi Katarina Vojnić.
"Kvadratni metar sintetičkog tepiha zagadi 10 kilometara kvadratnih, a kancerogenost povećava za 20 odsto. U Bajmoku, sva nekadašnja industrija je ložila svoj plastični otpad (vestačka koža, krzno za čizme i otpadna koža sa lepilom) u pećima za centralno grejanje i davala narodu za loženje, a ostatak je bačen na bajmočku deponiju. Gas koji se sada oslobađa gorenjem plastike je težak i ide uz površinu zemlje, kao butan gas, a može otići daleko, u niže terene, osetio se u Subotici i na Paliću. Gas ide kilometrima, u istoj koncentraciji i širini, sve dok se stvara. Grupa Bajmočana je bila na Paliću na terasi, kod Muškog štranda, tog dana kada je požar na deponiji u Bajmoku eskalirao i tamo se osetio u istoj koncentraciji i jačini kao u Bajmoku", tvrdi Katarina Vojnić, u ime grupe građana iz centra Bajmoka.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/N.H. Foto: N.H.)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Otkrivamo! Da li će se opozicija u Srbiji konačno ujediniti?
