Najnovije vesti

NA OVAJ DAN 1961. ODRŽAN JE PRVI SABOR TRUBAČA U GUČI: Komunisti hteli da ga zabrane, mislili da je previše nacionalistički! Krijući došli da vide o čemu je reč, oduševili se (FOTO, VIDEO)
Foto: Aleksandar Jovanović Cile, Printscreen

postao tradicionalna manifestacija

NA OVAJ DAN 1961. ODRŽAN JE PRVI SABOR TRUBAČA U GUČI: Komunisti hteli da ga zabrane, mislili da je previše nacionalistički! Krijući došli da vide o čemu je reč, oduševili se (FOTO, VIDEO)

Srbija
14:29h

Prvi Dragačevski sabor trubača održan je na ovaj dan u Guči, 14. oktobra 1961. godine u porti crkve Svetog Aranđela Gavrila u centru varošice.

Na prvom takmičenju učestvovala su samo četiri orkestra i to iz Dragačeva, a pobedio je Desimir Perišić iz sela Goračići.

foto: Printscreen/Youtube

Spomenik Perišiću danas se nalazi na ulazu u Guču i dočekuje sve saboraše.

Manifestacija je zamišljena kao festival narodnog stvaralaštva, pa su na njemu učestvovale pevačke grupe, folkloraši, a domaćini su služili domaću hranu i piće.

Na ulazu u Guču devojke u nošnjama dočekivale su svakog saboraša i nudile ga rakijom, soli i pogačom.

foto: Printscreen/Youtube

Veliki doprinos u osmišljavanju ove priredbe dao je pisac Branko V. Radičević, koji je festivalu dao ime „Veliki (narodni) sabor ‘Sa Ovčara i Kablara’", a ta pesma postala je himna Sabora koju na otvaranju svake godine svira 200 trubača.

Za festival su zaslužni i muzički pregaoci Miodrag Vasiljević, Dragoljub Jovašević, Dragoslav Dević, Živojin Zdravković, Borivoje Ilić, Budimir Gajić, vojni muzičar Milomir Miletić iz Tijanja i dva Dragačevca, Vlastimir Lala Vujović i Nikola Nika Stojić.

Danas jedini živi osnivač Sabora književnik iz Guče Nikola Stojić kaže da je tadašnja komunistićka vlast mislila da je u pitanju skup nacionalističke prirode.

foto: Printscreen/Youtube

"Hteli su da zabrane Sabor jer im se nije svidelo da bude u crkvenoj porti. Krijući su došli da vide o čemu je reč. Kada su shvatili da je to festival igre, veselja i muzike shvatili su da nema ničega spornog. Tako su Sabor i srpska tradicija pobedili politiku", kaže Stojić.

Od skromne manifestacije u crkvenoj porti, Sabor je decenijama kasnije prerastao u svetski poznati festival koji su posetile mnoge poznate ličnosti.

Najpre su ga posećivali umetnici, boemi, glumci poput Mije Aleksića, Olivere Marković, ali i pevači poput zdravka Čolića i Lepe Brene.

foto: Zoran šaponjić, Zoran Šaponjić

Sabor je potom okupio sve trubače iz raznih delova Srbije, pa je tako južnjačku trubu proslavio orkestar Fejata Sejdića i Bakije Bakića, zapadne Srbije Mića Petrović i njegov sin Dejan, kao i Svetozar Lazović Gongo, dok je istočnjačku trubu proslavio Raka Kostić.

Te orkestre nasledile su nove generacije, a i Sabor trubača je promenio svoj oblik i preselio se na veću binu.

Da bi neki orkestar mogao da učestvuje na Dragačevskom saboru potrebno je da pobedi na predtakmičenjima koja se održavaju širom Srbije, tako da u Guči mogu da sviraju samo najbolji orkestri Srbije.

San svakog trubača i danas je da dođe u Guču i pobedi, a da bi dobio prestižno zvanje majstora trube, potrebno je da pobedi tri puta na Dragačevskom saboru.

foto: RINA

Prema rečima članova žirija, jedini trubač koji je na takmičenju u Guči dobio sve najviše ocene je trubač Boban Marković, a zbog svog magičnog sviranja trube Marković je proglašen počasnim građaninom Guče i ambasadorom Sabora trubača.

Prema procenama organizatora za 59. godina Dragačevski sabor posetilo je više od milion ljubitelja trube, srpske tradicije i stvaralaštva, a veliki broj njih došao je u Guču sa raznih kontinenata.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...