Poslednjih dana stare i prvih nove godine sija ceo grad, a obrisi jelke i svećica vide se u gotovo svakoj kući. Najsjajnije ipak sija dom porodice Bajić u srcu Tavankuta. Stari i mladi, znani i neznani, ostaju bez daha ispred kuće koja obasjava veliki deo ulice. Na njoj je oko 20 hiljada šarenih lampica, koje je svojim rukama postavio Marinko Bajić.
Ukrašavanje doma Marinko je počeo pre skoro deceniju i po, onako za svoju dušu, da bi iz godine u godinu postavljao sve više svećica i od kuće i okućnice napravio pravu novogodišnju bajku.
- Punih 20 dana, svakodnevno posle radnog vremena,ukrašavao sam kuću a uzeo sam i godišnji odmor da bih završio na vreme. Srećom, ove godine nije padao sneg ali opet je bilo klizavo, naročito na krovu – priča na Marinko, ponosno pokazujući vrh kuće na koji se sam popeo. - Kada je takvo vreme, kada se kliže ili je mokro, a ne zna se šta je gore, onda stavim krpe na obuću da se ne bih klizao i polako postavljam. Da bi sijale sa svih strana, sijalice stavljam na sam rub lima, koji prvo dobro obrišem da se osuši a onda brzo lepim izolir trakom.
Velike muke Marinku zadaje i jelka u dvorištu, visoka oko šest metara. A još kada duva vetar...
- A svake godine je sve veća. Morao sam da se opašem štrangom i polako se spuštam i postavljam sijalice. Sa troje merdevina i lampom na glavi i nisam stajao dok ne završim – nastavlja Marinko. - Vetar stalno pravi problem a ako neka sijalica pregori ili pukne žica, u džepu mi je uvek lemilica da popravim.
Pored same kuće i velike jelke Marinko ukrasi i manje drveće, ogradu, prozore, a ove godine i čardak i zadnji deo dvorišta.
- Svake godine kažem da neću više toliko, a onda kada dođe vreme ne mogu da odolim da sve ne ukrasim. Kada sve završim onda bar pola sata nameštam sijalice da sjaje u ujednačenom ritmu – dodaje smejući se.
Da bi sve išlo po planu, ovaj strpljivi mladić ima pripremljene skice, svaka sijalica je obeležena i po tačnom redu se postavlja. Na domu u ulici Rade Končara stoji 80 sijalica dužine od pet do 18 metara i to onih kineskih, koje se nalaze na gotovo svakoj jelki. One su uključene na pet centralnih mesta u kući putem 20 produžnih kablova i velikog broja „T“ razvodnika. Svi su dobro izolovani izolir trakom i najlonom, da slučajno ne bi došlo do kratkog spoja.
- Do sada nismo imali nikakvih problema ni sa strujom, ni sa zlonamernim ljudima. Svi oduševljeno gledaju, slikaju se, preporučuju prijateljima da dođu i vide – dalje će domaćin. - Svi vole da vide i dive se, ali niko neće da se usudi da uradi ovako nešto. Treba tu, pre svega ljubavi ali i strpljenja, malo i znanja elektrotehnike. Profesionalno ukrašavanje grada je druga stvar, tu su specijalne mašine koje u tome pomažu, a ovde sve radim sam i pomoću onoga što imam u svom dvorištu. Nekad kada završim ne osećam ni ruke, ni noge od penjanja i spuštanja, ali kada na Badnje veče upalimo i vidimo kako to prelepo izgleda sve se zaboravi.
A onda dođe skidanje ukrasa – mnogo teži posao. Jednu po jednu sijalicu skida, pažljivo mota da se ne pokida i zamrsi, a svaka ima svoj red i svoje mestu u prostoriji u kući koja je samo za to namenjena.
(Kurir.rs/Subotica.com)
NE PROPUSTITE
