Pre tri godine, medicinskoj sestri, Radici Slavković iz Kuršumlije, uručeno najveće odlikovanje SUBNOR-a Srbije – orden borca zbog herojskog dela spasavanja oficira i vojnika u kuršumlijskoj vojnoj kasarni kada su 24. marta 1999. godine NATO avioni zasuli bombama.
– Neposredno nakon što se začula strašna detonacija iz pravca vojne kasarne uputila sam se vozilom hitne pomoći i stigli smo u trenutku kada su iz ruševina vadili mrtve i ranjene. Bilo je to nakon prve krstareće rakete koja je pogodila vojno sklonište. Bila je strašna situacija, polugljenisani ljudi ,brojni ranjeni, dezorjentisani vojnici koje pokušavaju da izvade iz ruševina… Nije bilo vreme da se razmišlja već je morala da im se ukaže pomoć na licu mesta, započinje priču medicinska sestra, Radisa Slavković koja je prva stigla u vojnu kasarnu na Borovnjaku.
Nedugo zatim, usledio je novi napad, ovoga puta NATO aviona koji su kasarnu gađali raketama i bombama.
– U jednom trenutku, morala sam da se sklonim u jednom jarku jer su se začule nove detonacije. Nakon toga sam nastavila da ukazujem prvu, neophodnu pomoć ranjenima koji su najpre jednim, a ubrzo sa tri vozila hitne pomoći prevoženi u naš Dom zdravlja i dalje prema Nišu, nastavlja priču Slavkovićeva.
Preživeli, među kojima je i pukovnik u penziji, Miodrag Milić (65) bio je tada teško ranjen u vojnom skloništu u noći 24. marta 1999. godine.
– Sada znam da sam samo zahvaljujući pravovremenoj pomoći sestre Radice sada živ. Ne postoji način da joj se odužim. Ni ja, ni brojni drugi oficiri i vojnici koje ona te strašne noći spasila sigurne smrti jer da meni i mojim drugovima nije ukazala tu, prva i neophodnu pomoć, mi danas ne bismo razgovarali, objašnjava nam pukovnik Milić.
I ostali preživeli u bombardovanju kasarne u Borovnjaku se slažu da je Radica bila njihov anđeo čuvar i spasila ih sigurne smrti. Objašnjavaju da se radi o desetinama onih koje je ona zbrinula i poslala na dalje lečenje.
(Kurir.rs/topnovosti.com, M.Ivanović)
NE PROPUSTITE
