Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u Srbiji do kraja oktobra identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od toga su 23 žrtve deca - 15 devojčica i osmorica dečaka.
Odbor za ljudska prava Vranje danas obeležava 0. Decembar – Međunarodni dan ukidanja ropstva, u znak sećanja na Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i o eksploataciji prostitucije drugih lica, koju su Ujedinjene nacije donele 1949. godine.
"Ovom prilikom ukazajemo na problem trgovine ljudima kao ozbiljnu društvenu pretnju i teško krivično delo, koje ugrožava osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na izbor, pravo na slobodu kretanja. Prema prošlogodišnjim podacima najstarije svetske organizacije koja se bavi ovim problemom, Anti-Slavery International, u takvom statusu je čak 40 miliona ljudi na planeti, pri čemu među njima najveći broj, skoro 3/4 , čine žene i devojčice, a svaka četvrta žrtva je dete", ukazuju iz Odbora za ljudska prava Vranje. Po podacima ASTRE www.astra.rs (nevladina organizacija koja skoro 20 godina organizuje različite programe I oblike prevencije, pomoći potencijalnim I žrtvama trgovine ljudima), povećan je broj žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, a samo njihov tim ove godine identidikovao 31 žrtvu trgovine ljudima, od kojih su 24 bile žrtve u cilju radne eksploatacije, a među njima je 19 stranih državljana.
Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, do kraja oktobra u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od toga su 23 žrtve deca - 15 devojčica i osmorica dečaka, koji su žrtve seksualne eksploatacije, prinudnih brakova, prinudnog prosjačenja i prinude vršenja krivičnih dela.
Većinu žrtava prinudnog rada čine muškarci, a oni su najčešće eksploatisani na građevini ili u poljoprivredi, dok se radna eksploatacija
žena obavlja u zatvorenim, privatnim prostorima i zato je manje vidljiva. Žrtve seksualne eksploatacije u većini slučajeva su žene i devojčice, a uz to su često i radno eksploatisane. Korona virus je trgovinu ljudima učinio manje vidljivom, veliki deo aktivnosti trgovaca ljudima obavlja se posredsvom interneta i društvenih mreža, a žrtve se vrebaju preko lažnih oglasa za posao.
"Odbor za ljudska prava Vranje deo je Antitrafiking mreže (AT Mreža – www.atmreza.org koja u saradnj i sa relevantnim akterima osmišljava i sprovodi aktivnosti u cilju sprečavanja, smanjivanja i rešavanja problema trgovine ljudima na državnom nivou i lokalnim zajednicama u Republici Srbiji. Aktivnosti realizujemo I kao član Lokalne mreže Vranja za sprečavanje trgovine ljudima", navode iz Odbora za lojudska prava Vranje.
(Kurir.rs/T.S.)
NE PROPUSTITE
