ČAČAK - Brojne autohtone rase pasa u Srbiji izgubile su bitku sa vremenom, a srpski pedigre na takmičnjima, ali i u lovačkim pričama čuva još samo njih nekoliko.
Međunarodno su priznate četiri autohtone rase na teritoriji naše zemlje, dok Kinološki savez Srbije priznaje pet. Jedna od njih je i srpski trobojni gonič. Među najstarijim uzgajavačima je i Tomo Bošković iz Čačka koji na svom imanju u selu Kačulice ima izuzetne pse.
„Ovi psi nazivaju se još i trikolorima, a nastali su na području Balkana ukrštanjem psa balkanca i trobojca. Prirodnom selekcijom očistila se rasa i dobili smo srpske trobojne goniče. Čak i kada se tek okote vide se tri boje na njima. Crna leđa, žute plećke i butine i svojstvena bela koja se pruža oko vrata kao ogrlica, ali bele su im i nogice.
To su zaista vrsni psi. Moraju imati dugu njušku, velike mesnate poluokrugle uši, savršeno bele boje, dobru ravnu leđu liniju i rep odgovarajuće dužine“, rekao je Tomo za RINU.
Trobojac se ubraja u snažane, temperamentne, živahne i vrlo izdržljive pse. Koristi se kao lovački pas za lov krupne i sitne dlakave divljač.
„Srčani su i mnogo pamenti, takođe jako inteligentni i uvek se vraćaju gazdi. Nisu zahtevna rasa i izuzetno su odani. Nema im ravnih kad je u pitanju lov na zečeve i divlje svinje. Za trikolore se može reći i da je pravi jugoslovenski pas, a za očuvanje ove autohtone zaslužni su ljudi iz svih bivših republika. Pomenuo bih pre svega Ahmeta Bešlagića iz Tuzle, ali i Mahmuta Aldagistanija iz Sirije, koji je generalni sekretar Kinološkog društva“, rekao je uzgajvač pasa iz Čačka.
Iako su se pokazali fantastični za lov, vrlo često se ovi srpski trobojni goniči biraju i kao kućni ljubimci. Zbog lepog izgleda i šarenih boja najomiljeniji su među decom. Međutim, ni stranci nisu imuni na ovu autohtonu rasu sa našeg područja pa se mogu naći širom Evrope, ali i u Americi.
„Još dok je predsednik SAD-a bio Džordz Buš, njegov šef obezbeđenja kupio je jedan par pasa i odneo ih u Ameriku, i pokazali su se kao odlični u njihovim lovištima. Mojih pasa ima poprilično veliki broj i u Bavarskoj, Italiji, Holandiji i u Grčkoj“, rekao je Tomo.
Ovoj srpskoj rasi ne preti izumiranje, jer prema određenim pretpostavkama ima ih oko 20.000. Osim starijih uzgajivača poput Toma, ljubav prema trikolorima preneta je i na mlađe generacije, pa nije pitanje ko će loviti u srpskim šumama.
Kurir.rs/RINA
