Direktor Zdravstvenog centra Vranje, dr Saša Đorđević povodom 140 godina postojanja Bolnice u Vranju istakao je da izgradnjom Novog hiruškog bloka i završetkom rekonstrukcje stare bolnice, Zdravstveni centar Vranje dobija "Bolnicu pod jednim krovom".
To će omogućiti centralizaciju pružanja zdravstvenih usluga, dijagnostičkih postupaka i brže preusmeravanje pacijenata prema stacionarnom delu.
Dr Đorđević je naglasio da je država Srbija u Zdravstveni centar Vranje u poslednje 4 godine uložila 22 miliona evra.
“Izgradnjom Novog hiruškog bloka i završetkom rekonstrukcje stare bolnice, konačno u Zdravstvenom centru Vranje dobijamo "Bolnicu pod jednim krovom", koja će pre svega omogućiti centralizaciju pružanja zdravstvenih usluga, dijagnostičkih postupaka i brže preusmeravanje pacijenata prema stacionarnom delu.
Na ovaj način Zdravsteni centar Vranje zaista postaje najveća regionalna zdravstvena ustanova u ovom delu Srbije sa najvećim regionalnim značajem.
Priključenjem na Kotlarnicu na biomasu postižemo i najzahtevnije ekološke standarde a naši pacijenti dobijaju 24-oro časovno grejanje bez prekida", istakao je direktor Zdravstvenog centra Vranje, dr Saša Đorđević povodom 140 godina postojanja Bolnice u Vranju uz napomenu da je država Srbija u Zdravstveni centar Vranje u poslednje 4 godine uložila 22 miliona evra.
Branka Janačković, istoričarka Istorijskog arhiva Vranje je tekstom o nastajanju i širenju Bolnice u Vranju podsetila na skoro vek i po postojanja najveće bolnice u Pčinjskom okrugu. Podaci za ovaj tekst su uzeti iz knjige Bolnica u Vranju, autora dr Vukašina Antića. Tekst ilustruju neke od fotografija iz bogate arhivske kolekcije.
"Okružna bolnica u Vranju počela je sa radom pre 140 godina, kada je zgrada Sulejman begovog saraja dodeljena za potrebe Okružne bolnice u Vranju. Njen prvi upravitelj, okružni fizikus, bio je dr Franja Kopša (Štajerska 1840. – Vranje 1898.), koji je zajedno sa srpskom vojskom koja je oslobodila Vranje, 19/31. januara 1878. godine, došao u ovaj grad. Svoj život je posvetio na unapređenju zdravstva u ovim krajevima i formiranju prve bolnice.
Okružna bolnica u Vranju osnovana je 22. decembra 1881. godine sa tri bolesničke sobe, a ubrzo se javila potreba i za četvrtom bolesničkom sobom. U bolničkom dvorištu popravljene su dve manje zgrade, u jednoj je bila kancelarija, apoteka i bolnički magacin, dok je u drugoj zgradi bila smeštena kuhinja i bolnički magacin hrane. Dr Kopša je formirao privremenu bolničku apoteku koja je radila do 19. jula 1883. godine, kada je otvorena prva savremena apoteka od strane mr Velimira Karića.
Kako je ova bolnica bila malog kapaciteta dr Kopša je prodao svojeimanje u Štajerskoj, 110 hektara plodne zemlje, i od tog novca je 1886. godine sagradio dvospratnu zgradu za potrebe bolnice, koja je imala 50 postelja. U dvorištu je bio ekonomat, uprava i zgrada u kojoj je živeo sa svojom porodicom. Zgradu je ustupio državi naplaćujući kiriju. Kao i za vreme Balkanskih ratova, tako i za vreme Prvog svetskog rata formirane su dve Rezervne vojne bolnice. Upravnik Prve rezervne bolnice, smeštene u zgradi kasarne, bio je dr Vladislav Marinković, dok je Druga rezervna bolnica bila smeštena u dvorištu osnovne škole, a njen upravnik bio je dr Mihail Leščinski.
Nakon oslobođenja Vranja, 4. oktobra 1918. godine, stiže jedinica „Amerika“ Bolnica žena Škotske, jer se uvidelo da je u Vranju bila potrebnija bolnica nego u vreme povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine. U kasarni u kojoj su trebale formirati i opremiti bolnicu bilo je Drugo drinsko zavojište sa svojim lekarima i osobljem. Kasarna je bila prepuna bolesnih i ranjenih. Tih jesenjih dana od 27. oktobra 1918. godine pripadnice jedinice „Amerika“ Bolnica žena Škotske započele su svoju humanu misiju. Glavni lekar bila je Izabel Emsli. U međuvremenu u Vranje je došao dr Andro Vidović koji je sarađivao sa Bolnicom žena Škotske i radio kao sreski lekar do 1922. godine.
Zahvaljujući škotskoj misiji 1919. godine Vranje je dobilo opremljenu Opštu bolnicu koja je imala nekoliko odeljenja: opšte, hirurško, rendgen, operacionu salu, labaratoriju i apoteku. Odeljenje za spoljne bolesnike funkcionisalo je kao svojevrsna ambulanta, tj. prijemno-trijažno odeljenje. Ubrzo je otvoreno i dečje hirurško odeljenje i ginekološko odeljenje. Bolnica žena Škotske – jedinica „Amerika“ odlazi iz Vranja 15. oktobra 1919. godine. Na inicijativu dr Izabel Emsli kompletno je opremljena buduća Vranjska bolnica, od kuhinje, labaratorije, do operacione sale, sa 50 postelja”, navedeno je u tekstu..
Prema istorijskim činjenicama, istaknuti beogradski trgovac, po rođenju Vranjanac, Jovan Jovanović Lunga, a na inicijativu dr Antuna Sasa, dr Stanislave Ilić i dr Dragoljuba Mihajlovića, sagradio je Hirurški paviljon u Vranju. Paviljon je otvoren 17. jula 1938. godine i imao je dvadeset
bolesničkih kreveta, jednu operacionu salu i posebnu ambulantu. Šef Hirurškog odeljenja Banovinske bolnice bio je od 1937. godine dr Slobodan Palamarević. Radio je sve vrste hirurških operacija i bio je najzaslužniji za razvoj i ugled koji je stekla hirurška delatnostu Banovinskoj bolnici u Vranju od 1937. do 1941. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata vranjska Bolnica je opustošena od strane bugarskog okupatora. U toku 1945. godine pristupilo se intenzivnoj obnovi kako bolnice tako i Doma zdravlja u Vranju. Najpre je otvoreno Dečje odeljenje”, navedeno je između ostalog u tekstu o nastajanju i širenju Bolnice u Vranju.
(Kurir.rs/T.S.)
NE PROPUSTITE
