Nedaleko od lozničke gradske vreve postoji mesto gde se prema verovanju kupaju vile.
Ne zna se da li ih je neko baš video, ali tako kaže priča o vodopadu Skakavac koji se nalazi ušuškan u šumsko zelenilo na tromeđi sela Budimlija, Paskovac i Trbušnica. Pravi dragulj ovoga kraja, za koji još ne znaju ni mnogi Lozničani, iako se nalazi na samo nekih sedam kilometara od grada.
Kad se kolima dođe u Budimliju, krivudavim asfaltnim putem stiže se do mesta gde prelazi u makadam. Tu je putokaz koji kaže da je vodopad u blizini, ali treba voziti još nekoliko minuta, a onda krenuti u laganu šetnju šumskom stazom. Potrebno je samo ići uzvodno duž rečice Budimlije koja krivuda kroz šumu i zbog tog vijuganja povremeno prelaziti sa jedne na drugu njenu stranu.
To zahteva samo toliko spretnosti da se stane na stabilan kamen ili dva i suvih stopala preskoči potok koji žubori dok se okolo čuje pesma ptica. Za nekih petnaestak minuta lagane šetnje stigne se do mesta sa kojeg se čuje, a onda i vidi Skakavac.
Sa nekih sedam metara visine, vodopad se spušta niz neravnu stenu, obraslu mahovinom, kao da poskakuje, levo-desno, poput skakavca, po čemu je i nazvan. Ko prvi put dođe prosto se iznenadi da takva lepota tu postoji, prava oaza mira, svežine i lepote. Bezbroj nemirnih kapljica lete po vazduhu na vodopadu koji je prema nekim podacima četrnaesti najviši u Srbiji, ali sigurno jedan od najlepših i deluje poput bensedina na posetioce pristigle iz ritma svakodnevne žurbe i trke.
Za ovaj vodopad, osim priče o vilama koje se u njegovom podnožju kupaju u hladnoj vodi, skrivene od radoznalih pogleda, postoji još jedna, nešto romantičnija, koja se odavno prenosi među meštanima okolnih sela. Na tom mestu su se nekada sastajali zaljubljeni parovi, a verovanje je da je Skakavac takvima kasnije davao večnu ljubav, blagorodan i srećan zajednički život.
Ovo mesto i danas posećuju parovi, posebno romantični, ali i porodice sa decom koje dođu u Budimliju na odmor. Da li je legenda o ljubavi pomogla ili nije znaju koji su ovde došli kao "dva tela, a jedna duša", ali je sigurno da se svaki posetilac osvežio i oči "nahranio" lepotom i mirom. Tokom prazničnih dana neki su iskoristili vreme da do Skakavca dođu prvi put, a neki da ga posete drugi, ili treći jer ko jednom vidi ovaj vodopad odmah poželi da mu se bar još jednom nekada vrati.
Skakavac nije dalek, ali se za dolazak do njega ipak mora uložiti mali trud, dobra volja i malo avanturističkog duha. Nagrada je osećaj koji izaziva to po malo skrovito, ali sigurno jedinstveno mesto, odlično za punjenje baterija zaljubljenih, kao svojevrsna talija, ali i onih koji to nisu, a vole da vide nešto jednostavno i lepo. Još ako donese sreću u ljubavi, puna kapa, a ukoliko se nekome posreći da vidi i vile eto doživljaja kakvog niko imao nije.
(Kurir.rs/T.Ilić)
NE PROPUSTITE
