U prokupačkom planinskom selu Donji Statovac, koje pripada parku prirode Radan, vreme kao da je stalo. Retki su oni koji su ostali da žive u njemu, ali su to žilavi planinci koji znaju da cene dane koje provode na zemlji.
Žale se povremeno, pre svega na lošu putnu infrastrukturu, ali važno je da ne žure da putuju.... U jednom zaseoku sela svega je tri meštana koji su tokom čitave godine u svojim kućama. Tu je vremešni bračni par Radunka (81) i Đorđe (90) Milošević i njihov rođak Dragan Stevanović (74) koji je poslednjih deset godina stalno nastanjen u Donjem Statovcu.
- Šta ćemo, trpimo se. Mi smo jedni drugima jedino društvo. Sećams e kada sam bio mlađi ovo selo je imalo 105 živih kuća sa 450 stanovnika, a sada u svim zaseocima jedva da ima deset. Nije nam ovde loše, mirno je, lepo, ali nedostaju ljudi, to je jedini problem - komentariše svoj život u Donjem Statovcu Dragan Stevanović.
I dok pijemo kafu ispod višedecenijskog duda kreće šala. Nasmejani, vedri ovi planinci znaju da poštuju život i vole ljude. Svaki, ali zaista retki, putnik namernik njima je dragi gost. Posluže ga kafom i domaćom rakijom i ne žure da obave posao, jer je dan dug i ima se vremena.
- Deda i ja sada imamo baštu i kokoške. Ustanemo ujutro, popijemo kafu on i rakijicu i onda ja polijem baštu, pa odmorimo na podne. Nedostaje nam prodavnica, lekar, ali donosi nam Vlada sve što nam treba, uvek kada dođe- kaže Radunka i objašjava da je Vlada njen rođak koji živi u Prokuplju i stalno dolazi u Statovac. Ako ne dođe on, dolazi njihov sin, svakog vikenda te su ipak obezbeđeni onim što im je potrebno za svakodnevni život.
Dodaje da su do pre dve godine imali pekara koji im je dva puta nedeljno donosio hleb, ali je njegova radnja koja je bila u Žitnom Potoku zatvorena i sada sve mese sami.
- Taj pekar nam je bio spas. Nije donosio samo hleba, već sve što nam je potrebno- ističe Radunka koja je vitalna žena, kakve su obično one koje žive na planini.
Ona je šezdeset godina u braku sa Đorđem i još su oboje „zdrave pameti“, vedri i nasmejani. Najviše se poslednjih godina šale na Đorđev račun i na to da je on rešio da živi još deset godina, da dočeka stotu. I dok Đorđe obećava da nas zove na stoti rođendan, Dragan kaže da ni njima nije baš žurno da ga isprate, jer su obećali da će da ga nose do groblja.
- Nije daleko, ali ipak, neka ga ovde. Najbolje bi bilo da sam ode, a da mi dođemo da ga ispratimo - šali se Dragan dok se Đorđe osmehuje i sluša svog jedinog komšiju.
Svo troje se slažu da nigde ne žure, jedu hranu koju proizvedu, smeju se i to ih održava. Šale zbijaju na svoj račun, a goste, znane i neznane, uvek domaćinski dočekaju. Šta ima za njih, ima i za putnike namernike i sa ponosom to iznose.
- Najlepše je kad nam Dragan ujutro donese palačinke koje napravi. Nas dvoje smo stari da ih pečemo, pa se slatko zasladimo njegovim. I ja kad spremim nešto lepo podelim i eto tako, svaki dan se gostimo - ističe Radunka kako teku dani u Donjem Statovcu.
I čim dan krene da se gasi, polako se gase i svetla u retkim domaćinstvima. Do 21 sat svi tonu u san, jer se ustaje sa prvim zracima sunca. Valja iskoristiti dan.
Grad Prokuplje je izdvojio sredstva da sanira put koji Donji Statovac povezuje sa Žitnim Potokom, koji je centralno mesto u ovom planinskom kraju. Radovi su u toku i za meštane, kako kažu, ovo je najbolja vest koju su čuli poslednjih godina. Do početka radova, zbog vododerina bukvalno je prilaz selu bio nemoguć, sada je sasvim drugačija stvar. Nasipano je i uređeno kilometar tog puta, pa su i ovi retki meštani sada povezani sa ostatkom sveta.
Kurir.rs/B.R.
NE PROPUSTITE
