Sa novom godinom, tradicionalno donosim novogodišnje rezolucije- „Krećem na dijetu“, „Prestajem da pušim“, „Počinjem da vežbam redovno“, „Izbacujem šećer i masno“, „Posvetiću više vremena sebi“, „Počinjem da štedim“ . I statistika potvrđuje da čak 32% građana sa krajem godine i početkom nove planira velike i radikalne promene, ali 63% njih odustane od toga već u prva dva meseca. Nameće se utisak da bi ovaj procenat bio manji ukoliko bi se umesto radikalnom zaokretu okrenuli postepenoj promeni i transformaciji postojećih „loših“ navika u bolje.
Savremeno doba stavilo je pred sve ogromne izbore i samim tim mnogo veći broj alternativa nego ikada ranije. Pa smo se zapitali koje su to aktuelne alternative? Da li je u njima rešenje i da li su one put da loše navike postanu dobre ili bar manje loše?
Fast food, po pravilu nosi oznaku lošeg i nezdravog. Iako je moguće izbeći „hranu s nogu“ možda to ni nije neophodno. Jer danas fast food zapravo može biti i zdravija alternativa. Marko Ubović i Bogoljub Miloradović su vlasnici Fit Bara i svojersni pioniri zdrave hrane „za poneti“ u Beogradu. „Zdravi obroci se pogrešno percipiraju kao luksuz - i po pitanju novca i po pitanju vremena. Jer zdrava hrana ne mora biti ni skuplja, ni zahtevati puno vremena za pripremu. Iako ne postoji precizna definicija zdrave hrane, kroz naš jelovnik smo definisali šta ona za nas predstavlja, kako bismo omogućili da kvalitetni obroci postanu postanu dostupni svima“, objasnio nam je Marko. Tako na primer u beogradskom Fitt baru za doručak možete birati čia činiju - sa voćem ili organskim kakaom, za ručak burger sa kinoom, a za večeru integralnu pastu sa sosom od šargarepe ili avokada. Sve tako slično onome što smo navikli, samo spremljeno od namirnica koje spadaju u red „super hrane“.
Znate li koliko danas na svetu ima pušača? Više od milijarde. S obzirom da ih se bar polovina svake Nove godine zarekne da ostavlja cigare, šta mislite koliko će ih biti za deset godina? I dalje više od milijarde, procenjuje se. Možda je i ovde rešenje u pronalaženju dovoljno dobre zamene. Nauka kaže da je sagorevanje duvana prilikom pušenja klasične cigarete zapravo najštetnije po zdravlje pušača. Zato je jedan duvanski gigant rešio da ode korak dalje i pušačima ponudi rešenje koja eliminiše upravo taj najštetniji efekat koji klasične cigarete imaju na zdravlje. Reč je o elektronskim uređajima koji zagrevaju, a ne sagorevaju pravi duvan. Ukus je najsličniji mogući cigareti, nema dima, nema neprijatnih mirisa, nema pušača kog nije zaintrigirao i nema mesta u Beogradu na kom nećete videti bar nekoliko korisnika ove savremene duvanske alternative.
Poslednjih dana odjeknula je vest da je kriptovaluta Bitkoin zabeležila rekord šestodnevnog rasta i za samo 12 sati vrednost uvećala za hiljadu dolara. Sada kada jedan „novčić“ vredi neverovatnih 11 hiljada dolara, ukupna vrednost svih bitkoina u opticaju iznosi više od 170 milijardi dolara, a prema podacima portala Kvarc to nadmašuje vrednost pojedinih vodećih svetskih kompanija. Da li će virtuelna valuta ostati alternativa ili postati glavna valuta budućnosti ostaje da se vidi, ali svakao je ekspanzija i dostupnost interneta otvorila je mogućnost decentralizovane valute koju pokreću pojedinci.
Osim valuta, danas su se i muzeji virtuelizovali. Muzej moderne umetnosti u San Francisku je shvatio da je možda jedini način da svima koji žele da vide 35 hiljada njihovih eksponata omoguće da razmene SMS za umetničko delo. Napravili su „Send me SFMOMA“ aplikaciju zahvaljujući kojoj vi njima pošaljete svoje raspoloženje, nešto što želite videti ili omiljeni emotikon, a oni vam uzvratiti SMS-om sa srodnim umetničkim delom. Tako je na primer Heder Olklaus, umetnica iz Kolorada, poslala je emotikon pištolja, i kao odgovor dobila čuveno delo "Triple Elvis" Endija Vorhola na kojem se nalazi Elvis sa pištoljem. Očekivali su 100 hiljada SMS-ova u prvih nekoliko meseci. Počeli su da pristižu u milionima. Projekat je otkrio da ljudi i dalje žele da vide velika umetnička dela, da ih umetnost zanima i da im muzej možda treba treba približiti na moderne načine i kroz nove tehnologije.
Nekome možda sve ovo predstavlja nedovoljno dobre kopije pravih užitaka, nekome prihvatljiv kompromis, ali sve veći broj ljudi ovakve novine ne naziva alternativama, već svojim prvim izborom.
(Promo tekst/Foto: Profimedia)
