Naš jedini nobelovac, Ivo Andrić, ostaće upamćen po mnogim svojim delima koje karakterišu književnost 20. veka, poput ostvarenja "Na Drini ćuprija", "Prokleta avlija", "Travnička hronika", "Ex Ponto", "Gospođica" i brojnih drugih.
I mada su svi čitali neka od njegovih dela, makar u srednjoj školi, mnogi ne znaju ništa o životu slavnog nobnelovca.
Ivo Andrić je voleo sport. Pratio je košarku i fudbal, a sam se nekada bavio veslanjem. Bio je član košarkaškog i fudbalskog kluba "Crvena zvezda", a od 1952. godine bio je i počasni predsednik košarkaškog Zvezdinog kluba. Redovno je pratio košarkaške utakmice koje su se održavale na Kalemegdanu, ali je govorio da nije navijač. On je jednosavno voleo lepotu igra.
- Kad bih govorio o svom takvom koloseku, ja bih morao govoriti o svojoj strasti za vodene sportove koja se u mom konkretnom slučaju može nazvati jednom rečju Sava. Iza te reči krije se čitav jedan svet i jedan dobar deo života. Sunčanje, kupanje, plivanje, veslanje, pecanje, loptanje. I ne samo to nego i dugogodišnji dodir sa onim svetom koji obitava savsku obalu od Makiša do železničkog mosta i koji živi na vodi i od vode. Sava, sa svim onim što mi je ona u toku mnogih godina pod raznim vidovima pružala, od igre i sunca do druženja i prijateljevanja sa zanimljivim i bliskim ljudima na njenim obalama i adama, bila je, da tako kažem, moj glavni ’sporedni kolosek’ - napisao je Andrić u knjizi „Staze, lica, predeli“.
Ovaj detalj o nobelovcu objavio je Muzej Ive Andrića na svojoj fejbuk stranici, koji se nalazi na adresi Andrićev venac 8/I. Muzej je otvoren utorkom, sredom, četvrtkom i subotom od 10 do 17 časova, petkom od 10 do 18 časova i nedeljom od 10 do 14 časova, a ponedeljkom je zatvoren.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
