Piscac Aleksandar Jugović objavio je novi roman "Slava živima" u izdanju "Vulkana", koji bi mogao uzdrmati domaću književnu scenu, jer otvara teme koje se guraju pod tepih.
- Roman da ima dva toka, jedan koji odslikava događaje u Beogradu i okolini s početka Drugog svetskog rata, i drugi smešten u prvu deceniju XXI veka, neposredno po donošenju Zakona o rehabilitaciji 2006. godine.
Roman „Slava živima", po rečima urednika Mladena Veskovića, otkriva skrivano, prećutano u smutnom vremenu s početka okupacije 1941. godine. Kada ste se suočavali sa raznim faktima iz toga vremena i involvirali ih u knjigu, koliko ste zapravo otkrili o nama samima?
- Isečke dnevne štampe upotrebio sam kao arhivsku građu koja faktografski osnažuje ovu knjigu. A onda sam uz pomoć mnogih istraživača tog mračnog perioda nemačke okupacije, doba u kome je na probi pre svega ljudskost, pokušao da zaronim u duše i karaktere ljudi koji su sticajem okolnosti stavljeni na muke i na njih odgovaraju različito. Ali, nije knjiga bazirana samo na vremenu Drugog svetskog rata, već je deo radnje smešten i u današnjicu, u prvu deceniju XXI veka. Zašto vam je i ta druga priča bila potrebna?
- Moj junak živi veoma dugo, svedok je i pomame za rehabilitacijom kada je Zakon 2006. usvojen. On ne može pobeći od svoje savesti, nedela proizašlih iz kalkulantskih razloga koji su rukovođeni ili opravdavani strahom, ambicijom, egoizmom, nagonom za preživljavanjem. I onda odlučuje da na kraju života, u devedeset šestoj godini, nešto konačno preduzme. Njegova najveća nagrada - život, zapravo je i njegova najveća kazna.
Uskoro vam izlazi iz štampe i knjiga drama koju objavljuje "Gradac". Vaše drame su izvođene na mnogim pozorišnim scenama i festivalima širom Srbije. Da li se iščekivanje knjige razlikuje od iščekivanja premijere?
- Objavljivanje knjige kod mene stvara uznemirenost i tera me na stalna preispitivanja, budi nesigurnost u sopstveni rad. Objaviti knjigu u "Gradcu" je velika čast, to je za ljude kojima je stalo do književnosti ravno prestižnoj književnoj nagradi. I nije isto čekati knjigu i čekati premijeru. U stvaranju predstave učestvuje veliki broj ljudi, kad objaviš knjigu sam si na vetrometini svačijeg suda.
NE PROPUSTITE
