Nakon velikog uspeha kod festivalske publike i kritike, film „Ajvar“ Ane Marije Rosi, koji ima više od 15 nagrada, konačno može da vidi i publika u bioskopima.
Rediteljka, koja je dočekala da u 47. godini snimi svoje debitantsko ostvarenje, govori za Kurir šta je bio okidač za ovu priču, ko joj je dao najbolji savet i zašto je za glavne uloge izabrala Sergeja Trifunovića i Natašu Ninković.
Film „Ajvar“ je vaša lična priča, i emotivno, i generacijski. Šta je bio okidač da ga snimite?
- Sve se dogodilo brzo i efikasno. Prvi put sam se prijavila na konkurs Filmskog centra, u poslednjem trenutku sam zamolila Nikolinu Vučetić Zečević da mi bude producent sa svojom kućom „Biberče“, Maja Todorović i ja smo pre toga završile konačnu verziju moje priče i scenarija za „Ajvar“. Rekla bih, imala sam sreće, a posebno me je obradovalo kad sam prošla na konkursu, čiji su članovi bili i reditelj i scenarista Gaga Antonijević i pisac Miljenko Jergović. - Ako govorimo o okidaču, on je postojao mnogo ranije, dok sam spremala scenario. Bavila sam se onim što me je u tom trenutku bolelo i onim što sam mislila da će mi pomoći da preživim jedan period u mom životu. Maja Todorović je bila potom neophodna pomoć da dobijemo željenu formu. Posle toga je sve bilo zajednički rad cele ekipe da nešto moje lično preraste u prepoznatljivo, opšte, u umetničku formu.
Šta biste danas promenili i da li ste mirno čekali bioskopsku premijeru?
- Ništa ne bih menjala i imala sam dovoljno vremena dok sam ga pakovala da promenim sve što sam mislila da treba. U tim promenama najviše je učestvovao moj montažer Mateja Rackov, s kojim radim još iz studentskih dana. Imala sam zadovoljstvo da je snimatelj i moj drug Radan Popović došao u montažu sa slavnim rediteljem Aleksanderom Pejnom, oskarovcem, od koga sam dobila neke dragocene savete za finalnu verziju.
Zašto ste odlučili da ovaj film pravite iz ženske vizure?
- Tu bismo mogli da se ubeđujemo. Nataša Ninković se namučila da to ne bude film iz muške vizure, vi kažete da je iz ženske, a ja ću vam reći da je to film iz moje vizure. Kako sam ja žensko sa svim pripadajućim atributima, trebalo bi da ste vi u pravu. Tačno je da na projekcijama više plaču žene, ali znam i muškarce koji priznaju da im je krenula suza.
Sergej i Nataša kao partneri. Zašto je izbor pao na njih dvoje, a ne na neke glumce s kojima ste odrasli?
- Oni su bili ono što sam zamislila dok sam pisala.
Junacima „Ajvara“ je jasno da je ljubav između njih nestala, ali o tome zajedno ćute. Kada vi privatno prećutite?
- Da sam pristalica ćutanja, moji junaci bi ostali zajedno. Ja sam za to da se govori, bez obzira na to što nisam tako vaspitavana. Tome sam se sama učila. Možda ne i naučila, ali ima vremena.
Da li je reditelj jednak autoritet kao nekad? Danas glumci sve češće žele i da režiraju.
- Ima glumaca koji to umeju, ima onih koji baš nemaju ni talenta ni znanja kad je o režiji reč. Nisam se trudila da budem autoritet na snimanju, ali sam tačno znala šta hoću i to sam na probama jasno stavila svima do znanja. Nema „Ajvar“ samo dvoje glumaca, i drugi veliki i ozbiljni glumci, kao što su Vesna Čipčić, Miki Krstović ili Branka Petrić, s lakoćom su uradili ono o čemu smo se dogovorili. Ne zato što sam ja za njih autoritet kao reditelj, već zato što sam umela da im objasnim šta očekujem od njih.
Planovi za 2020. i novi film?
- Nikad ne pođe na dobro kad prepričavate film unapred. Znam reditelje koji su najavljivali film godinama pre prve klape i nikad ga nisu snimili. Dovoljno je da znate da imam plan i da se uvek kad to izgovorim, setim izreke „Čovek planira, bog se smeje“. Kad dođem do sledećeg filma, obećavam da ću vas zvati na prvu klapu.
Škola glume
Đuričko i Branka su znali da će biti glumci
Deset godina ste išli u grupu Mike Aleksića, u kojoj su bili i Nikola Đuričko, Bojana Maljević, Boris Milivojević, Branka Katić... Koliko vam kao reditelju pomaže to što imate i glumačko iskustvo?
- Ja jesam bila u dramskoj grupi 10 godina, ali Mika Aleksić je od početka znao da ja neću biti glumica, već reditelj. Ti glumci koje pominjete su od početka znali da će biti glumci. Oni su brže pravili karijeru nego ja, jer u jednom filmu je samo jedan reditelj, a glumaca je bar deset, dvadeset puta više.
