Novinar i pisac Aleksandar Đuričić svojom novom knjigom "Glogi" (izdavač "Vukotić medija") uzburkao je duhove na književnoj sceni. Ova biografija proslavljenog glumca Nebojše Glogovca odmah se našla u samom vrhu top-liste najčitanijih knjiga. Za samo mesec dana planula su četiri izdanja i u pripremi je peto.
Knjigom "Glogi" pobudili ste veliko interesovanje publike. Da li ste iznenađeni reakcijama? Bilo je i negativnih.
- Uprkos tome što je bilo očekivano da reakcije budu pozitivne jer je reč o najvoljenijem srpskom glumcu Nebojši Glogovcu, ovakav tiraž i oduševljenje čitalaca niko nije mogao ni da sanja. Ljudi me bukvalno presreću na ulici, potpisujem knjige po kafićima, parkovima, na haubi kola, gde god se zadesim. Krajem marta imam književnu turneju po Republici Srpskoj, pet ili šest gradova, tu su i pozivi za Trg pjesnika u Budvi u okviru Grada teatra, filmski festival na Paliću, festival u Trebinju... Kalendar mi je prilično popunjen. Negativnih reakcija nije bilo od ljudi koji su pročitali knjigu. Bilo je nekog spletkarenja na društvenim mrežama (a gde bi drugde) od onih koji je nisu pročitali. Reč je o fanovima Svetlane Cece Ražnatović i Dare Bubamare.
Šta njima nije po volji?
- Glogovac je posle svoje poslednje pozorišne uloge, kada je odigrao Hamleta u Jugoslovenskog dramskom pozorištu, analizirajući svakodnevicu i ovdašnji sistem vrednosti, izgovorio:"Ceca je Šekspir današnjice... Ona je srpska majka, ej! Ne znam šta to tačno znači, ali znam da je ta "ginekologija" veoma interesantna. Možda je tu bilo i nekog masovnog silovanja, a, pa otuda "srpska majka". Ili je reč o nečemu drugom? Ko to zna?!" A o drugoj folk zvezdi je takođe progovorio na svoj, prepoznatljiv način: "Po tome gde i kome novac ide lako možemo zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi. I puna je love. Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali, bože moj! Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja!" Očito da te reči i danas odzvanjaju. Ali ima jedna dobra stvar, koje Glogi očito nije bio svestan. I danas, tri godine otkada nije među nama, Nebojša Glogovac ima više fanova, i to kakvih obožavalaca, nego sve folk dive zajedno.
Kako se rodila ideja da napišete biografiju jednog od naših najvećih glumaca?
- Dubravka Vujanović, glavna urednica izdavačke kuće "Vukotić medija", s kojom godinama uspešno sarađujem, pozvala me je jednog dana i pitala: "Šta misliš o Nebojši Glogovcu?" Rekao sam: "Sve najbolje." I to je bilo sve, najbrže postignut poslovni dogovor dosad. Sve posle toga bilo je uživanje, tobogan emocija, jednogodišnje istraživanje života čoveka koji je obeležio vreme na kraju 20. i na početku 21. veka. Neponovljivi Glogi.
Nikada niste uradili intervju s Nebojšom Glogovcem. Kako se to desilo?
- Iskreno, ne znam. Računao sam da je tu, da ćemo sresti kada se sklope kockice. Nije se desilo. Ali, eto, namestilo se da ga upoznam, i to baš intimno, kada ga više nije bilo.
Imali ste priliku da radite i s Balaševićem. Razmišljate li da svoja sećanja o njemu pretočite u knjigu?
- Jedini intervju koji je Đorđe Balašević, najveći pesnik na ovim prostorima, dao za vreme bombardovanja dao je meni za tadašnji M magazin. Sećanje na taj dan pod bombama u Đoletovoj kući u Ulici Jovana Cvijića i na taj neobičan razgovor pretočio sam u tekst za Nedeljnik. Ako je pitanje bilo šta je sledeća knjiga - ne znam. Čekam da mi zazvoni telefon.
Susret sa ocem Milovanom Glogovcem
Razgovor je prošao bez suza
Da li je razgovor s Nebojšinim ocem bio najteži?
- Jako teško je bilo da skupim snage da pozovem oca koji je nadživeo svog sina. I to kakvog sina. A sam razgovor s gospodinom Milovanom Glogovcem u stanu u Pančevu, gde je Nebojša stasavao, tekao je bez ijedne suze. Hercegovac je to, sveštenik. Ljudina. Neverovatnu snagu ima taj čovek.
Kurir/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
