Kakva je sudbina medija u doba AI, bila je tema jednog od panela na Digital Day-u 2024. Da li su novinarima ugrožena radna mesta, ili su dobili značajnu pomoć.
Ovu drugu opciju podržala je učesnica panela, Ana Marković, digital media director u Wireless Media Group, kazavši da sa AI tehnologijom, novinar ima više vremena da bude novinar i da se bavi suštinom posla, dok za prikupljanje informacija može da se osloni na AI alate.
- Dosta zavisi naravno i od novinara, koliko ima slobodu da koristi ove alate, koliko je naviknut na njih. Mora da se paralelno dešava i edukacija novinara. Mi se trudimo da tehonologiju, jer cela naša industrija je nastala na njoj, približimo ljudima kroz edukaciju, kako bi i oni prihvatili tehnologiju, i dobro nam ide - kaže Marković.
Ono što će AI uneti u medije je to što će novinar imati više vremena da se bave novinarstvom, a ne opremanjem tekstova, proveravanjem informacija itd, dodaje Marković.
- Ovo će vratiti kvalitet novinarstvu, da se složimo, novinari su poslednjih godina bili zaduženi i za SEO, radili su dosta drugih poslova koji nisu samo novinarski, tako da evo prilike da im tehnologija samo olakše taj njihov posao.
Ona je podsetila i da su sa AI došli alati koji nam omogućavaju da detektujemo lažne informacije, i da je to više nego korisno i već se uveliko koristi u Wireless Media Group izdanjima.
Advokat Slobodan Kremenjak dotakao se aktuelnih pravnih izazova, naročito u doba kada se novinske kuće poput New York Times-a spore sa AI kompanijama koje koriste njihov sadržaj za treniranje svojih alata.
- Vi već sada imate u propisima, između ostalog u našem zakonu o autorskom i srodnim pravima, jedno od osnovnih prava autora je da primi i potražuje naknadu za svako korišćenje njegova autorskog dela. To je pravo autora ili pravo nosioca autorskog prava ukoliko to svoje pravo prenese. On (medij - prim.autora) je uložio novac u web dizajn, napravio je portal, napunio ga je sadržajem, mora da ima mehanizme koji mu omogućavaju da to montezuje, da naplati to što je stvorio. Ima pravo da nešto postavi iza “paywall”-a ili da traži naknadu da bi to nekom uopšte bilo dostupno - kazao je on osvrćući se na ovaj slučaj.
Bojana Soro, data analyst, bila je pozvana da prokomentariše najavu Elona Maska da tradicionalni mediji nestaju jer će ljudi koristiti AI pretragu i informacije dobijati bez čuvenog “klika”.
- De facto, jeste to jedan trend koji se prati i čak po nekim istraživanjima i statistikama, čak 65% Google pretraga se završi sa tim zero-click. Tako da, to jeste izazov današnjice i sa čime treba da se suoče tradicionalni mediji. Ne bih se baš složila da je to kraj za tradicionalne medije, ali ukoliko ne pristaju da se menjaju, mislim da treba da razmisle o tome. Naravno, sada će se promeniti taj način funkcionisanja tradicionalnih medija, biće nekih zahteva za transformacijama, za usvajanje novih tehnologija i zaista će mediji koji svoj biznis model zasnivaju na kliku i da imaju što više klikova, morati da pređu na neki drugi biznis model - zaključila je ona.
Da li su poslovi novinara ugroženi, provejavalo je panelom. Pavle Savović, osnivač Telegrafa podsetio je na jedno istraživanje koje kaže da će u narednih 5 godina, 50 odsto poslova biti automatizovano. On kaže da ulazimo u četvrtu industrijsku revoluciju, a ona podrazumeva prihvatanje tehnologije.
- Budućnost u novinarstvu je olakšavanje ljudima da rade svoj posao koji sada rade i da im se da šansa da rade kvalitetnije i jednostavno da rade stvari koje više vole. Po meni dosta poslova će nestati, ali će se stvoriti dosta novih poslova. Ko se ne prilagodi - to je to.
Promena i prilagođavanje - kao ključne reči panela.
- Što se tiče medija, da, mediji moraju da se transformišu, neke stvari moraju da se promene. I Pavlova kompanija, i kompanija iz koje ja dolazim, Wireless Media Group, mi prilično radimo na tehnologiji, a stvari se sada dešavaju brže i biće mnogo zanimljivije nego u prošlosti - zaključila je Ana Marković.
Moderator panela bila je novinarka Netokracije, Anastasija Uspenski.
NE PROPUSTITE
