BEOGRAD/LUKSEMBURG - Još malo pa će ljudi nastajati u kompjuterskim laboratorijama.Tim naučnika Centra za sistematsku biomedicinu Univerziteta u Luksemburgu osmislio je način da kompjuterskim programima jedan tip ćelija, na primer ćelije kože, pretvori u drugi tip - nervne ćelije.- Razvili smo kompjuterski metod koji koristi kombinaciju informacija iz literature i eksperimentalnih podataka. Zahvaljujući tome možemo da koristimo ponašanje gena da bismo pretvarali ćelije iz jednog tipa u drugi, a koristeći model zasnovan na tome možemo da otkrijemo gene čiji poremećaji mogu da pokrenu pretvaranje jednog tipa ćelija u drugi tip - kaže u intervjuu za Kurir Antonio del Sol Mesa, profesor bioinformatike na Univerzitetu u Luksemburgu i vođa tima Centra za sistematsku biomedicinu.Koliko je ovo otkriće važno za medicinu?- Ovo je važan korak za istraživače koji se bave ćelijskim reprogramiranjem jer će im naš metod biti vodič u osmišljavanju eksperimenata. Osim toga, veoma je važan za medicinu jer je to prvi korak ka reprogramiranju naživo, što je osnova regenerativne medicine.Da li je ovo što radite samo teorija ili je kompjutersko reprogramiranje ćelija već praktično dokazano?- Naš metod je inicijalno potvrđen. Osim toga, imamo saradnike koji su izvodili eksperimente zasnovane na našim predviđanjima, i to s ohrabrujućim rezultatima. Posebno smo sarađivali sa istraživačima sa Kraljevog koledža u Londonu, koji su našu tehniku primenili na ćelije nervnog sistema.Šta bi moglo da se postigne reprogramiranjem ćelija u ljudskom telu?- Ovo je prvi korak za modele ćelijskog reprogramiranja in vitro. Sledeći korak, koji je takođe deo našeg projekta, jeste primenjivanje saznanja na miševima, a onda eventualno i na ljudskim ćelijama.Koji je sledeći korak u vašem ispitivanju ćelijskog reprogramiranja?- Aktivno radimo na uključivanju u naš model drugih aspekata koji su važni za reprogramiranje, poput epigenetskih modifikacija i stohastičkih događaja u reprogramiranju. Ideja je da se naša metodologija primeni na miševima, i to u svrhe regenerativne medicine, posebno za lečenje neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove bolesti.
Potrebna bolja efikasnostKoliko je vaš model trenutno precizan?- Naš model otkriva gene koji pokreću prelazak iz jednog ćelijskog tipa u drugi. Međutim, ne bavi se efikasnošću reprogramiranja, što je usko grlo u ćelijskom reprogramiranju. Zbog toga, metod daje smernice onima koji eksperimentišu, ali je potrebno dalje ga razviti da bi se poboljšala njegova efektivnost.
