SESTRA MI JE NESTALA '87, A POLICIJA JE '94. U PODRUMU OTKRILA NAJGNUSNIJE ZLOČINE: Ispostavilo se da sam dete najgorih zlotvora

*UPOZORENJE: Priča može da sadrži uznemirujuće izjave i detalje!

"Moja majka je doživotno u zatvoru. Osuđena je za ubistvo deteta i devet mladih žena - jedna od njih je i moja starija sestra, Heder - i ipak je, u izvesnom smislu, zaštićena. Ponekad se osećam kao da joj je sve potaman. Išla je na savetovanje, diplomirala je engleski; upisala je svaki kurs koji joj je ponuđen. Ima ispunjen život: hobije, teretanu, šivenje, kuvanje. Ona živi u "balonu". Ali šta je sa nama, njenom decom? Nema mesta na kome mi možemo da budemo ono što jesmo", priča ova žena za "Daily Mail".

"Stalno sam u strahu da ljudi ne saznaju ili ne otkriju ko sam. Zabrinuta sam i u vezi toga da će moj sin saznati šta su učinili njegovi baba i deda. Moja ćerka je sada odrasla, zna sve što se dogodilo i nekako uspeva da se nosi sa tim. Videla je da na kreditnoj kartici njenog ujaka piše prezime Vest, spojila dva i dva i proguglala. Volela bih da nije saznala na taj način. Moj sin će napuniti devet godina i svi moji stari strahovi ponovo izbijaju na površinu. Moja strategija je da to ostavim po strani. Neću mu sada reći. Želim da ima detinjstvo koje nije pomućeno teškom porodičnom istorijom", dodala je.

Mej kaže da joj je njeno poreklo donelo mnogo problema u životu; ona je jednostavno bila stigmatizovana ili bar u stalnom strahu da do toga ne dođe.

"Uvek je bio problem to što sam iz porodice Vest. Ne mogu da radim sa decom, pre svega da bih sebe zaštitila, jer ako bi se nešto desilo detetu koje je pod mojim nadzorom, ako bi recimo palo i povredilo se, ja bih bila okrivljena zbog mog porekla. Razmišljala sam da pobegnem od ove prošlosti i odem u Australiju, ali nisu me pustili u zemlju zbog onoga što su moji roditelji uradili. Moj muž se svojevremeno prijavio za policajca: nije primljen i sigurna sam da je to zbog toga što je u braku sa mnom. Naravno da se osećam stigmatizovano. Dok su nas roditelji seksualno i fizički zlostavljali kao decu vlast nas je previdela, a sada kada smo odrasli kažu nam: "Vi ste iz nasilne porodice. Moraćemo da vas držimo na oku"", ispričala je Mej.

Gnusni zločini supružnika Vest prestravili su planetu

Fred i Rozmari Vest, Mejini roditelji, počinili su užasne, gnusne zločine. Policija je 1994. godine pretražila njihovu porodičnu kuću u Glosteru u ulici Kromvel broj 25, tražeći ostatke Heder Vest, njihovog najstarijeg deteta.

Fred je ovu kuću podelio na nekoliko delova koje je potom izdavao. Nakon što je policija prilikom iskopavanja otkrila niz raskomadanih ženskih tela u podrumu i ispod dvorišta, postala je poznata kao "Kuća horora". Među posmrtnim ostacima bili su i oni koji su pripadali gore pomenutoj Heder. Ona je 1987, sedam godina pre toga, kada je imala tek 16, zadavljena jer je pokušala da pobegne od kuće kako bi izbegla Fredove seksualne napade.

Ispostavilo se da je Fred, uglavnom sa Rouz, svojom drugom suprugom, počinio još najmanje desetak ubistava tokom ukupno 14 godina. Sve žrtve iz ulice Kromvel bile su žene, neke tek tinejdžerke, i bile su dadilje, podstanari, studentkinje, stoperke... Bile su podvrgnute brutalnim seksualnim napadama, neke su bile unakažene, a mnoge obezglavljene. Utvrđeno je da je Fred samostalno počinio još najmanje dva ubistva, dok je Rouz bila odgovorna za ubistvo pastorke Šarmejn, Fredove ćerke iz prvog braka sa suprugom Renom - koja je bila jedna od njegovih prvih žrtvava.

Fred Vest se obesio, Rouz dobila doživotni zatvor

On je priznao monstruozni niz zločina, tvrdeći da ih je počinio sam. Na kraju je izvršio samoubistvo 1. januara 1995. godine u svojoj ćeliji u zatvoru u Birmingemu, gde je bio u pritvoru. Rouz je, s druge strane, stalno tvrdila da je nevina, ali joj porota na sudu nije verovala. Osuđena je na doživotnu robiju za deset ubistava, a ministar unutrašnjih poslova naknadno je dodao naredbu da nikada ne sme biti puštena na slobodu. Mržnja javnosti prema njoj bila je toliko duboka da je Rouz Vest prozvana "najzlobnijom ženom koja je ikada živela".

Rouz i Fred su tokom braka imali osmoro dece, a Mej je njihova najstarija preživela ćerka. Niko od njih nije ni slutio da njihov dom čuva krvave tajne, sve dok njihovi roditelji nisu uhapšeni i optuženi kada su tela žena pronađena. Kako su se oni, i sami žrtve seksualnog i/ili fizičkog zlostavljanja svojih roditelja, nosili sa užasnim saznanjem da su njihovi majka i otac krivi za tako strašne zločine?

Mej se ovim pitanjem bavi u svojoj knjizi "Love as Always, Mum xxx", donoseći prikaz života u ulici Kromvel, uključujući i svedočenja o opsesiji svojih roditelja seksom, seksualnim igračkama i žestokim porno filmovima - mnoge je snimio sam Fred i na njima su Rouz i njeni klijenti, s obzirom da je radila kao prostituka.

S druge strane, u carstvu nedostatka seksualne inhibicije i skrivenih monstruoznih zločina, bilo je i trenutaka normalnosti - ledene torte koju je Rouz pravila deci za rođendane, božićnih poklona naručenih iz kataloga, odmora i kampovanja...

Ali Mej je pretrpela duboku traumu. Silovao ju je njen stric Džon, Fredov brat, kada je imala samo pet godina, a kasnije ju je terorisao i sam Fred - pipkao ju je i milovao, verujući da je njegova roditeljska dužnost da oduzme nevinost svojim ćerkama kada uđu u pubertet. Njena majka, saučesnica u ovim zločinima, takođe je sadistički tukla svoju decu.

Mejina polusestra En Mari, preživela ćerka iz Fredovog prvog braka, bila je mučena na posebno brutalan način i prvi put ju je Fred silovao kada je imala osam godina, dok je Rouz bila pomagač u tom napadu. Zlostavljanje se nastavilo sve dok En Mari nije pobegla iz porodične kuće sa 16 godina. Ali iako Mej nikada nije sumnjala u krivicu svog oca, ipak je godinama pogrešno verovala da je Rouz, iako sposobna za nasilje, nevina za ubistva.

Mej je čitavu deceniju verovala da je njena majka nevina

Ona je čitavu deceniju posećivala majku u zatvoru, udovoljavajući njenim stalnim zahtevima za novcem i odećom, prihvatajući njeno zakasnelo ispoljavanje majčinske naklonosti, saosećajno slušajući njene izlive kajanja i ogorčenosti. Međutim, istina je polako isplivala na površinu. Rouz je bila žena koja je umela da kontroliše ljude i prinudi ih da urade ono što ona hoće - i bila je kriva za užasne zločine, iako je to tako žestoko negirala.

"Tada to nisam shvatala, ali mama je manipulisala mnome. Počela je da me grli i drži za ruku kad god bih je posetila, a nikada mi ranije nije pokazivala naklonost. Potpisivala je sva svoja pisma sa: "Volim te, kao i uvek, mama", iako mi nikada ranije nije rekla da me voli. Na kraju sam shvatila da ima mnogo različitih lica i da sam dobila ono za koje je znala da mi treba. Za svu svoju decu smislila je različite "namene" i moja uloga je bila da brinem o njoj. Okrenula se crkvi i rekla mi je da se sprijateljila sa vikarom i njegovom ženom koja je posećivala žene u zatvoru. Verovali su da je nevina. Ona je govorila: "Oni su sada moji mama i tata", i to me je nerviralo, jer ja nisam mogla isto to da uradim; da prosto odbacim svoje roditelje. I pored toga, ostala sam verna majci. Tvrdila je da je tata uticao na nju, da ju je kontrolisao i da je sklopila pakt da će ostati s njim sve dok ne naudi nama deci. Ali, sve je počelo da zvuči neverovatno. Ako je to bio slučaj, zašto nije otišla kada je Heder "nestala"? Ne biste tek tako prihvatili da je vaša ćerka nestala, zar ne? I zašto mu je onda mama pomagala u seksualnom zlostavljanju? Kada sam počela da razmišljam o svemu, u meni se probudila sumnja", piše Mej Vest u svojoj knjizi.

"Odlučila sam da je pitam za Heder kada je sledeći put budem posetila. I gledala sam kako se vrti, migolji u stolici. Pomislila sam da mi neće dati iskren odgovor, iako mi je to obećala u pismu. I zaista nikada to nije uradila. Nikada nisam dobila jasne odgovore. Porodicama žrtava je još gore jer je ona jedina živa koja sada zna istinu - a ipak je nikome nije rekla. Ona je licemer. Postala je prilično moćna u zatvoru, mešajući se u naše živote, tvrdeći da moja sestra Luiz ne bi bila dobar roditelj, zanemarujući činjenicu da su ona i tata bili odgovorni za nasilno i seksualno zlostavljanje. Uvek je bila prva koja je osuđivala druge, a kada sam shvatila da se prema svakom detetu ponaša drugačije, rekla sam joj da je to krajnje nepravedno. Prestala je da mi piše. Nisam više bila na listi njenih posetilaca. Bilo je veliko olakšanje prekinuti kontakt sa njom. To je postalo teret. Njena smrt će biti sledeće što će se desiti (Rouz Vest sada ima 70 godina) i pretpostavljam da bi mogla da prizna sve na samrtnoj postelji. Samo bih volela da je rekla istinu vlastima, onda bismo svi znali sve, zar ne?", dodala je.

"Kažu da se porodice rasturaju zbog ovakvih stvari, ali mi, braća i sestre, smo ostali zajedno"

Mej Vest oduvek je bila odlučna da se izdigne iz blata u koje su je "bacili" i godinama zadržavali sopstveni roditelji. Fred ju je napastvovao, omalovažavao i terao da rezerviše klijente za Rouz, koja je radila iz sobice na poslednjem spratu kuće, ali Mej je po svaku cenu priželjkivala bolji život.

Ona je u tome donekle uspela - pripada višoj srednjoj klasi, vodi uravnotežen život, ali iako spolja sve izgleda pristojno, i dalje se unutar sebi bori sa demonima prošlosti. Pre devet godina je razvila agorafobiju - bila je previše uplašena da izađe iz kuće, jer je živela u strahu da će neko shvatiti da je ona dete Freda i Rozmari Vest. Posle osam godina skrivanja u kući, rešila je da potraži pomoć i podršku stručnjaka - danas se malim koracima, uz nedeljne posete psihoterapeutu, vraća u normalan život. Iako je u potpunosti potisnula svoj stari život, uvek će se čvrsto držati jedne veze sa svojom prošlošću: ostaje u kontaktu sa svom svojom braćom i sestrama. "Kažu da se porodice rasturaju zbog ovakvih stvari, ali mi smo ostali zajedno", zaključila je.

(Kurir.rs/Blic žena/T.B.)

Bonus video: