BERLIN - Nemačka vlada je danas utvrdila predlog novog zakona o azilu koji predviđa daleko strože uslove za davanje azila i smanjivanje prava izbeglica.
Budućim propisom su, posle Srbije, Makedonije i BiH, među zemlje sigurnog porekla svrstani i Kosovo, Crna Gora i Albanija.
Zakon čiji je predlog utvrđen na zajedničkom sastanku Savezne vlade i rukovodstava pokrajina, nemački parlament će razmotriti oktobra, a plan Vlade je da stupi na snagu 1. novembra, preneli su nemački mediji.
Novi zakon predviđa stroža pravila za odobravanje azila, uz bržu proceduru, znatno veću finansijsku pomoć savezne države pokrajnama za rešavanje problema azilanata, i definisanje zemalja sigurnog porekla čiji državljani nemaju gotovo nikakve izglede da dobiju azil u Nemačkoj, a to će biti sve države Zapadnog Balkana.
Kako navodi list Špigel, građanima Zapadnog Balkana već sada se u Nemačkoj gotovo uopšte ne priznaje pravo na azil. Oni će, međutim, i dalje moći legalno da ulaze u Nemačku, ukoliko imaju važeći ugovor o radu ili školovanju u toj zemlji i ako u svojoj matičnoj zemlji prijave to putovanje.
List je objavio da je od januara do avgusta ove godine svega 0,1 odsto tražilaca azila iz Srbije to pravo ostvarilo u Nemačkoj, 0,2 odsto iz Albanije, 0,3 odsto sa Kosova i 0,4 odsto iz Makedonije.
Na vrhu tabele su izbeglice iz Iraka, kojima je zahtev za azil odobren u 89 odsto slučajeva, Sirije sa 88,5 odsto i Eritreje sa 80,4 odsto odobrenih zahteva. Kako bi nove odredbe prošle u parlamentu, dve vladjuće partije - Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i socijaldemokrate (SPD) upućene su i na glasove Zelenih, pošto za zakon moraju da glasaju i najmanje dve savezne pokrajine u kojima su oni deo vladajućih koalicija.
