BEČ - Bivši ministar unutrašnjih poslova Austrije Franc Lešnak( Franz Löschnak) koji je na toj funkciji bio tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije kada je u zemlju došlo više od 115.000 izbeglica, pretežno iz Bosne i Hercegovine, kritikuje aktuelnu politiku svoje zemlje prema azilantima, ocenivši da je ona diletantska.
On je, u intervjuu bečkom dnevniku Standard kazao da je tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije više od 115.000 pobeglo u Austriju, da je 90.000 Bosanaca ostalo u zemlji, i da, i pored toga, početkom 90-tih godina nije bilo problema sa smeštajem izbeglica. Lešnak ističe da se aktuelna vlada diletantski pripremila za aktuelnu situaciju, a ministarku unutrašnjih poslova Johanu Mikl-Lajtner kritikuje što je dozvolila rast otpora pokrajina u vezi prijema izbeglica, da bi kasnije tražila dogovor.
Prema njegovim rečima, azilante bi trebalo smeštati po manjim jedinicama, a otpor pokrajina i opština treba lomiti zakonom. Dramatične okolnosti pod kojima su ljudi iz Bosne dolazili, bile su slične. Međutim, bilo je i velikih razlika u odnosu na današnje stanje. Većina ljudi iz Bosne je kod nas imala rodbinu ili poznanike. Pitanje smeštaja i pomoći je time bilo lakše za rešavanje nego što je slučaj sa izbeglicama iz Sirije, Iraka i Avganistana, ukazuje Lešnak.
On je podsetio da je u to vreme Austrija, kao i čitava Evropa, bila nepripremljena za otvaranje istoka, te nije bilo zakonskih odbredbi koje bi pravile razliku između onih koji traže azil i onih koji traže posao. Mi smo to onda naporno i uz mnoštvo kritika morali da rešimo. Nije uvek sve bilo idealno, ali smo se trudili da rešimo problem, to je razlika između tog perioda i danas, naglasio je Lešnak.
On je istakao da su pripreme austrijske vlade u vezi aktuelne situacije oko migranata diletantske, jer se predugo čekalo, iako su eksperti mesecima unapred znali da će doći do talasa izbeglica. Vlada je trebalo da mnogo ranije razvije plan sa pokrajinama, poručio je Lešnak. On je podsetio da je i u njegovo vreme bilo demonstracija kada se radilo o smeštaju izbeglica u kasarne. I tada, kao i danas, smo odustali od smeštaja u jednoj kasarni gde je bilo otpora stanovništva, ali je razlika što danas postoje svađe unutar vlade o tome, kritikuje nekadašnji ministar.
Lešnak je rekao da nije normalno da ministri unutrašnjih poslova i odbrane mesecima raspravljaju da li izbeglice treba smestiti u kasarne, i da potom ministar odbrane za to traži novac, a kolega u vladi poruči da sigurno neće platiti i to pred očima javnosti. Prema njegovim rečima to je trebalo rešiti brže i kolegijanlnije. Lešnak je dalje kritikovao da je trebalo izbeći smeštaj izbeglica po šatorima, blagovorenim iznajmljivanjem kontejnera, ako ne bi postojale zgrade za smeštaj, u šta sumnja.
Lešnak je, takođe, podsetio da je u njegovo vreme, uveden status de fakto izbeglica jer se želelo ljudima dati dozvola boravka bez dugih procesa dobijanja azila. Bilo je jasno da će rat u Jugoslaviji nekada prestati. Znam da je stanje na Bliskom istoku još dramatičnije, ali ništa ne govori protiv toga da se ljudima da ograničen statu, da bi se nakon godinu dana pogledalo da li se produžava ili ne, objasnio je Lešnak koji je bio član vlade pod kancelarom Francom Vranickom u periodu od 1987. do 1995.godine, najpre kao ministar zdravlja, a potom unutrašnjih poslova.
