Oni su u Srbiji čuvali Dijega Maradonu, Novaka Đokovića, Džoa Bajdena, Vladimira Putina, Dmitrija Medvedeva, Si Đinpinga, Redžepa Tajipa Erdogana. Za razliku od kolega iz ostalih posebnih jedinica, uglavnom su u odelima i pred okom kamere, a njihov posao je da zaštite najviše državne funkcionere, kao i strane državnike, sportiste i druge poznate ličnosti kad dođu u Srbiju, ali i osobe kojima je ugrožena bezbednost.
Živi zid
Da biste postali pripadnik Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata i našli se u fizičkom obezbeđenju, takozvanim vozačima-pratiocima, morate imati godinu dana radnog staža u MUP.
- Selekcija je rigorozna za ljude koji žele da budu pratioci, odnosno žele da se bave neposrednom fizičkom zaštitom. Pratimo mlade ljude koji dođu u policiju, njihov razvoj, odnos prema starešinama, a onda im preporučujemo da konkurišu. Oni moraju da ispune određene testove, da budu zdravi, prođu psihološko testiranje, a potom i niz motoričkih aktivnosti - poznavanje borilačkih veština, da imaju dobru fizičku spremu, da dobro plivaju, proverava se i rukovanje oružjem, imaju test gađanja, vožnje... - objašnjava Aleksandar Spalević, šef odseka za obuku i trening u JZO. Dragan Grujić, pomoćnik komandanta ove jedinice, dodaje da se testovi nastavljaju i tokom posla. - Naši pripadnici moraju bar jednom godišnje da prođu testiranje i potvrde spremnost.
Kao na filmu
U hodnicima zgrade u kojoj je smeštena JZO na zidovima fotografije pripadnika jedinice s Maradonom, Medvedevom, teniskom reprezentacijom Srbije. Ređaju se slike pripadnika pored blindiranih vozila, u odelima, na raznim zadacima... Pomislio bi čovek da gleda slike sa snimanja nekog filma o agentu 007. - Nakon dobijanja informacije o poseti stranih državnika, formiramo tim i počinjemo sa pripremama. Sa stranim partnerskim službama utvrđujemo koliki je rizik i kako ćemo delovati. Svi strani državnici su specifični, ali raditi s predsednikom Rusije, predsednikom Kine, tada potpredsednikom, a danas predsednikom SAD, predsednikom Turske, to su posete koje su zahtevale najviše priprema - kaže Jovica Milosavljević, šef odseka u odeljenju za obezbeđenje stranih ličnosti: - Prethodnica dolazi 15 dana ranije, uglavnom, a Bajdenova prethodnica je stigla tri meseca pre posete.
Neki od stranaca, kako Milosavljević kaže, imaju posebne zahteve.
- Žele da koriste svoje vozilo sa određenim stepenom zaštite - blindirano. Mi uvek imamo jasne smernice od njihovih službi, koliko možemo da dopustimo da strani državnik dođe u kontakt sa narodom. Neki od njih žele da uđu u masu i rukuju se, neki ne. Isti slučaj je sa svim poznatim ličnostima koje dolaze u Srbiju - priča Milosavljević i navodi da je svaki korak stranih posetilaca isplaniran.
- Mi sve radimo do najsitnijih detalja, šta može, šta ne može. - Vodi se računa čak i o tome kakvu hranu jedu posetioci, naravno u zavisnosti od stepena obezbeđenja, jer to može biti jedna od mera. Mi vršimo proveru restorana, a kreće se od samih dobavljača, pa do ljudi koji pripremaju hranu. Naravno, kada ovo nije neophodno, mi možemo da sugerišemo stranoj delegaciji koji restoran bi trebalo da posete jer je bezbedan. Ista stvar je i sa željom naših gostiju da vide beogradske splavove. U tim situacijama pojačavamo obezbeđenje - dodaje Grujić. Snežana Momčilović 12 godina provela je na mestu pratioca, a odnedavno se nalazi na mestu instruktora gađanja. Kako njene kolege kažu, Sneža je državna prvakinja u praktičnom streljaštvu već 10 godina, a izuzetne rezultate postizala je i na svetskim prvenstvima. - Pucam iz pravog oružja, ne vazdušnog. Peta sam u Evropi, a 16. u svetu, nadam se da ću imati nove rezultate. Upravo zbog toga sam i prešla u odeljenje za obuku - priča Snežana, koja je karijeru počela u odeljenju za zaštićene svedoke.
Žene u uniformi
Lepa, smirena i nasmejana dama ističe da je ravnopravna sa svojim muškim kolegama.
- Nikada nisam osetila neravnopravnost, a kolege me uvek poštuju. Možda malo više moramo da radimo da bi se dokazale, kao i žene u svim poslovima. Ranije bi se ljudi iznenadili kada bi me videli, a sada su navikli na žene u uniformi. Možda im više izgledam kao deo protokola, ali sada znaju - priča naša sagovornica.
Kolega Grujić dobacuje da je Snežana, osim što je jedan od najboljih sportista MUP, na poslu upoznala i supruga Ljubišu, pripadnika SAJ.
- Upoznali smo se na poslu, a to je i normalno, teško da bi neko razumeo ženu koja je tri dana 18 sati na poslu. Moj suprug je u karijeri prošao taj put, apsolutno to razume. U policiji ima dosta razvoda, ljudi se ne razumeju. Imam podršku supruga. Ne znam kako sve postižem, imam neku snagu, sa takmičenja idem na posao, a dete mi je malo, trudim se - priča kroz smeh Momčilovićeva.
Prijateljski odnos
Najvažnije je da nam štićena osoba veruje
JZO čuva i domaće funkcionere, a Dragan Grujić kaže da se među policajcima i štićenim ličnostima ponekad rodi prijateljski odnos, ali da je posao na prvom mestu i da uvek postoji granica koja se ne prelazi:
- Najvažnije je da ta osoba ima poverenje u vas. Ne vole štićena lica da se veliki broj ljudi menja oko njih, uglavnom prihvate nekoliko ljudi koji rade u timu. Mi smo svesni da nekad donosimo odluke koje se njima ne sviđaju.
Profesionalci
Nekad i privatno reagujemo kao na poslu
Tokom boravka u zgradi u kojoj se nalazi Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata imate osećaj da ste na najbezbednijem mestu na svetu. Naši ljubazni domaćini su na usluzi, ali i na oprezu i prate svaki korak, pogled i šum. Pitamo ih da li se ikada opuštaju i da li u privatnom životu ponekad reaguju kao na poslu. Oni uglas odgovaraju: "Da!"
- Isključivo kada sam pod stresom, desi se da reagujem kao da radim. Inače nisam takav - kaže Aleksandar Spalević.
Snežana Momčilović kroz smeh dobacuje "pa meni se to stalno dešava":
- Kada uđem u prostoriju sve skeniram, ko gde sedi, gde su prozori, vrata, kakva je boja kose osobe, i to sve za tri sekunde. Kažu mi ljudi da je sve to izraženije, ali ovo je način življenja, mi smo tako navikli i normalno nam je. Mislim da je to ponekad plus. Njen kolega Jovica Milosavljević kaže da su oni uvek korak ispred.
- Mi pazimo, vodimo računa, uvek smo ispred situacije. Pomoćnik Dragan Grujić objašnjava da se to najviše vidi kada odu na odmor:
- Tada shvatimo da ne možemo da se opustimo i da obraćamo pažnju na sve. Momčilovićeva, ipak, ima rešenje.
- Imamo hobije van posla jer nam treba taj ventil, to je poželjno. Ovaj posao je izuzetno težak psihički i fizički, a naravno, hobi nam je uvek spojiv sa poslom - opet kroz smeh kaže naša sagovornica.
Saradnja sa strancima
Učimo jedni od drugih
Saradnja sa stranim kolegama, zbog korone, morala je malo da sačeka, ali naši sagovornici ističu da rado vežbaju sa svetskim policijama, kao i da je to neprocenjiv deo posla. - Do sada smo sarađivali sa kolegama iz Rusije, Izraela, Italije, Francuske, Nemačke, Kine. To je pravo bogatstvo, jer možemo da vidimo kako oni rade i naučimo nešto novo. Svi su veliki profesionalci - ističe Spalević.
Takmičenja
Dobri rezultati
Pripadnici JZO učestvovali su dva puta i na prvenstvu telohranitelja. - Bili smo na takmičenjima u Ukrajini i Moldaviji, postigli smo dobre rezultate. Od 23 tima, osvojili smo peto mesto u Kijevu, to je dobar rezultat, možemo da se pohvalimo - kaže Spalević.
(Kurir.rs/Jelena Ivić/foto: Nikola Anđić, privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
