MILICU (16) SU ZAKLALI NA ULICI DOK SE VRAĆALA KUĆI: Svirepo ubistvo u Subotici ostalo nerešeno 11 godina, UBICA NA SLOBODI!

SUBOTICA – Majka Milice Barašin (16), devojčice koja je pre 11 godina surovo ubijena u Subotici, nadomak svoje kuće, danas je ponovo potražila utehu na grobu svoje jedinice. Po prvi put ove godine nije pre posete grobu otišla u policiju, da vidi ima li traga ubici, a kako kaže za Kurir, sad već gubi nadu da će monstrum koji joj je ubio dete biti pronađen.

- Potrese me svaka nesreća u Srbiji, kad god strada neko ko je mlad. Eto sad i ta devojka s roditeljima, kakvi to monstrumi prekidaju mlade živote. Do sad sam često odlazila i u policiju, nadala se da ću ipak saznati zašto sam izgubila svoju devojčicu, ko je imao motiv da je ubije dok je još bila dete.

Sada bi imala 27 godina, ali posle više od decenije razmišljanja, isčekivanja da bar saznam razlog naše porodične tragedije, počinjem da gubim nadu da će se rasvetliti, ko je i zašto ubio moje dete, kaže majka Svetlana Simendić za Kurir.

Za šesnaestogodišnju Milicu Barašin iz Subotice, 7. oktobar te 2010. godine bio je koban. Nije ni slutila, dok se sa slušalicama na ušima, vraćala kući da više neće ugledati svoju majku i porodicu, niti je primetila da je ubica prati. Nadomak kuće, nekoliko desetina metara, u neosvetljenom delu, ubica je mesarskim nožem devojčicu izbo na smrt.

Velikim oštrim sečivom joj je naneo ubode u grudi, a potom joj je prerezao vrat. Ona se borila sa ubicom, o čemu svedoči činjenica da joj je odsečen kažiprst i da su joj ranjeni prsti na levoj ruci, odnosno, da je imala posekotine po rukama. Milicu je našao prolaznik kod somborske pruge, u naselju Zorka.

Danas bih možda njenu decu čuvala

- Okružena sam njenim slikama i uspomenama u sobi, danas mi je teško i da govorim. Sada više ne mogu ni do policije da dođem, izgubila sam nadu da ću dočekati pravdu za smrt svog deteta. Ne mogu da se pomirim da nije doživela najlepše godine, dobila decu, kao njena generacija, danas bih možda njenu decu čuvala, kaže u suzama Svetlana i dodaje da svakog februara nosi ruže na Miličin grob, kada joj je rođendan.

- Ove godine još jedna ruža više u buketu. Danas bi imala malo više od 27. Bol se ne može zaboraviti, nikada neću razumeti zašto Milice nema više. Moje srce je slomljeno, toliko lepih trenutaka u porodici je bilo s Milicom, bakom Stojankom i dedom, koji nije mogao da je preboli, kaže Svetlana.

Prošlo je 11 godina od tog tragičnog dana, a još nema ni motiva ni traga ubici. Miličina majka se upravo vratila s groba svoje kćeri, kojoj nosi cveće na grob, neutešna što ništa više od tog ne može da učini.

Preselili su se iz Sombora, da ona ne bi putovala u srednju školu, koju je upisala u Subotici. Kobnog dana nisu radile ni kamere, u okolini gde je nađeno Miličin beživotno telo. Vraćala se od drugarice, nosila je slušalice na ušima, nije videla ubicu kako joj prilazi s leđa. Majka se zabrinula kada je prošlo deset sati, upalila je svetlo pred kućom, ali umesto svog deteta na vratima je dočekala policiju. Tada je osetila da nešto nije u redu.

Više od decenije Svetlana se nosi s bolom, često je išla u policiju, nadala se da će ubica biti otkriven. Ali, još pre decennije, rečeno joj je da je nađen i DNK ubice, ali policija nema s čim da ga uporedi. Ni motiv ubistva do danas nije otkriven.

Svetlani je najteže u ovim danima, kada na grobu razgovara sa svojom jedinicom, pitajući se šta je moglo da natera ubicu da detetu tako surovo oduzme život.

Kurir.rs/N. H.