Tužilac Branislav Ilić u završnoj reči je u sudu kazao da je krivica dokazana, da je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela, da nije menjao svoju odbranu, pa je njegovo priznanje usklađeno sa ostalim dokazima i predložio je sudu da ga oglasi krivim i osudi po zakonu. Predložio je i da mu se produži pritvor do odlaska na izdržavanje kazne.
Branilac Radoš Lekić naglasio je da bez obzira na priznanje, nije dokazana tvrdnja iz optužnice da je počinio krivično delo ubistvo:
- On je priznao da je pucao, ali u pitanju je nužna odbrana. Delević je došao nepozvan na adresu gde je okrivljeni stanovao. Bojan je duže vreme, više od mesec dana unazad trpio njegove pretnje i živeo u strahu, koji mu je doveo do smanjenja svesti. On nije želeo da se to desi, u pitanju je nesrećan događaj.
Branilac je naveo da ukoliko sud ipak utvrdi da je bilo krivičnog dela, onda je u pitanju prekoračenje granice nužne odbrane, usled jake razdraženosti i prepasti.
- Okrivljeni je imao veliki strah za hraniteljsku porodicu u kojoj je odrastao, a prećeno mu je da će oni biti pobijeni - kazao je Lekić.
- Evenetualno ovde može biti u pitanju i ubistvo na mah, učinjeno u afektu i stanju visoke razdraženosti. Što se tiče optužbi za nedozvoljeno nošenje oružja, Tatomirov nije nosio oružje već mu je ono stajalo u kući. Tog dana ga je jedini put poneo ispred kuće u cilju odbrane. Sud bi trebalo da ima u vidu da je za to motiv bio odvraćanje od napada na sebe.
Radoš Lekić je kazao da sud sve ovo treba da ima u vidu, prilikom odlučivanja, kao i mnoge olakšavajuće okolnosti, jer je Tatomirov mlad čovek, koji je u toj situaciji tako odreagovao, jer nije video drugi izlaz i nije znao kako da reši spornu situaciju.
- Sud treba da ima u vidu i držanje okrivljenog tokom postupka i to što se sam prijavio policiji - rekao je branilac.
- Veštak je rekao da je prilikom konkretnog događaja kod okrivljenog bilo dominantno osećanje straha. To je u suprotnosti sa onim što tvrdi tužilaštvo, da je Tatomirov hteo da ubije Delevića. Da je hteo ne bi ga ubio u sred bela dana u naselju. Nije dokazano da je optuženi voljno izvršio ovo krivično delo - zaključio je u završnoj reči branilac.
Bojan Tatomirov kratko je rekao da se kaje što je uništio dve porodice, svoju i njegovu i dva života, svoj i njegov i da mu je žao zbog toga.
Na ranijem suđenju Tatomirov je kazao da je za Delevića dva ili tri puta radio na prevozu migranata i to kao čistač javljajući da li ima policije na putu. Posle više nije hteo da radi, ali mu je Delević pretio da će mu polomiti ruke i noge, pa će da radi i da će mu ubiti hraniteljsku porodicu u kojoj je odrastao. Kako je rekao te pretnje je ozbiljno shvatao. Ispričao je i da mu je Delević tražio i da klijentima nosi marihuanu, što je takođe odbijao.
Tog dana Delević je došao ispred njegove kuće u Ugrinovcima, kako kaže Tatomirov da ga natera da i dalje radi, govoreći da će da mu da pare za odrađene poslove, koje mu nije platio. Kad je Dražen izašao iz auta, Tatomirov je pucao u njega, je je kako tvrdi mislio da ima pištolj i da će ga napasti, a zatim pobegao. Posle dva sata sam se prijavio policiji.
Kurir.rs/Novosti
Prenela M.M.C.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
