Milana Mitrović, majka Andrijane Mitrović (18) iz Malog Orašja kod Smedereva koja je teško povređena 4. maja prošle godine u krvavom piru pomahnitalog ubice Uroša Blažića (22) iz Dubone kod Mladenovca, za Kurir je opisala kako se život čitave porodice promenio u trenu. Takođe, ova požrtvovana majka opisala je agoniju kroz koju je prošla samog 4. maja, ali i onu koja je usledila u danima nakon toga.
- Čula sam to veče pucnjavu, ali sam to povezala sa proslavom naših rođaka koji su dobili unuku. Međutim, bilo mi je čudno, pucnjava je zvučala drugačije, rafali su odzvanjali. Ipak, odlučila sam da legnem, ali mi je onda zazvonio telefon. Jetrva me zvala i kaže: "Pobi nam decu u Ravnom Gaju!", a ja znam da je moja Andrijana gore. Skočila sam iz kreveta, jetrva mi je i dalje pričala šta se dešava, ali ja je više nisam čula. Sela sam u kola i otišla tamo, a otuda kola jure, sve gledam kad će se neko zakucati u mene... - prepričava kobno veče Milana dok se drži za glavu:
- Kad sam došla do spomenika, bilo je kao u horor filmu. Sa jedne strane vidim Nemanjine roditelje (Nemanja Stevanović ubijeni mladić), tu su kod njega bili, a sa druge strane Pecin tata (Petar Mitrović), inače moj dever. Rekao mi je: "Marko je mrtav, a moj Peca kritično". Pitala sam ga za Andrijanu, ali on nije znao ništa o njoj.
Milana se prisetila da je do nje tada došlo nekoliko različitih informacija o tome šta joj je sa ćerkom.
- Bila sam ubeđena da je mrtva, a onda je došla Anđelina mama (povređena devojka) i rekla mi da su Anđela i moja Andrijana u teškom stanju i da su ih odvezli za Beograd. Prvo sam mislila da mi to govori da me umiri, da mi ne bi odmah rekli da mi je ćerka mrtva, ali i pored tih misli odlučila sam da ipak krenem sa Anđelinim roditeljima u Beograd. Međutim, na izlazu iz sela samo sam im rekla da zaustave kola i izašla sam - priča Milana sa knedlom u grlu i dodaje da je potom otišla sa zetom i rođacima do smederevske bolnice.
- Trnule su mi ruke i noge, kada smo došli u bolnicu, odzvanjali su jauci, kuknjava, skupilo se sveta... Deca ciče i vrište, jezivo. Kako sam ušla, tako sam pala. Okupili se svi oko mene, sećam se da sam rekla: "Spasavajte decu, pustite mene".
Kako kaže, u smederevskoj bolnici je dobila informaciju da joj je ćerka odvezena za Beograd i tek tada je otišla tamo.
- Doktor je, sećam se, držao fasciklu, tresao se čovek dok je govorio dijagnozu i povrede moje Andrijane. Stajala sam kao kip - kaže majka i dodaje da su prošli pakao.
- Bilo mi je strašno, deca su se u selu sahranjivala, a moja Andrijana u bolnici leži u kritičnom stanju, nisam znala da li će preživeti. Imala je nekoliko operacija - priča Milana.
Ona besno i ljutito navodi da nema kazne koja bi mogla da ublaži njihovu bol zbog onoga što se dogodilo 4. maja i zbog toga kako sada žive.
- Majke su izgubile decu, mi ostale se borimo da svojoj sačuvamo život! Nema te kazne koja bi sad mogla da vrati tu decu, ali i život povređenih. Potencijalnih 20 godina zatvora za 21 žrtvu, pa to je i više nego poražavajuće! - kaže Mitrovićeva.
NE PROPUSTITE
