MOSKVA, 17. marta (Tanjug) - Dan posle trijumfalnog ishoda referenduma o prisajedinjenju Krima Rusiji, Moskva je suočena sa daljim pogoršanjem odnosa sa Zapadom i uvođenjem sankcija protiv ruskih zvaničnika među kojima je najzvučnije ime zamenik premijera Dmitrij Rogozin.
Istovremeno, Vrhovni sovjet Krima usvojio je danas na vanrednoj sednici rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za "prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije" s pravima novog subjekta federacije i statusom republike.
Bivši ruski diplomatski predstavnik u sedištu NATO u Briselu Rogozin našao se sa još šestoricom zvaničnika na spisku osoba čija će imovina i akcije u SAD biti blokirani po odluci Bele kuće, kao vid kazne zbog ruskog priznanja referenduma na Krimu, prenele su agencije. U saopštenju Bele kuće se navodi da su sankcije usmerene protiv onih koji "ugrožavaju demokratske procese i institucije u Ukrajini, prete njenom miru, bezbednosti, stabilnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kao i učestvuju u zloupotrebi njene imovine".
Pored Rogozina, na meti američkih sankcija je predsedavajuća Saveta federacije, gornjeg doma parlamenta Rusije, Valentina Matvijenko. Rogozin i Matvijenkova smatraju se veoma bliskim saradnicima predsednika Rusije Vladimira Putina.
Na listi sankcionisanih je i komandant Crnomorske flote Ruske Federacije admiral Aleksandr Vitko.
В списке лиц, к которым применены санкции Евросоюза, введенные после проведения референдума о присоединении Крыма к России, есть командующий Черноморским флотом РФ Александр Витко.
U Briselu će se i narednih dana odlučivati o sankcijama prema Moskvi, a ishod će imati dugoročne posledice na političke i ekonomslke odnose Evropske unije i Rusije.
Ministri spoljnih poslova 28 članica EU usvojili su spisak kaznenih mera prema "pojedincima koji su odgovorni za pokušaj secesije Krima od Ukrajine", koji je u EU ocenjen kao suprotan međunarodnom pravu. Na spisku je je 21 zvaničnik iz Rusije i sa Krima, a mere se odnose na zabranu izdavanja viza i zamrzavanje njihove imovine.
U Briselskim diplomatskim krugovima kažu da Velika Britanija, uz Švedsku, Poljsku i grupu baltičkih zemalja, zagovara što oštriji odgovor Moskvi, dok su u gupi "golubova" Holandija, Španija i Italija, koje ne žele da žrtvuju tesne privredne veze sa Rusijom. Isti izvori navode da su Francuska i Nemačka negde između ta dva pola, a u diskusiji indirektno učestvuju i Sjedinjene Države, čiji su predsednik i državni sekretar ovih dana telefonom i lično razgovarali sa mnogim evropskim liderima.
Već u četvrtak u Briselu će se okupiti šefovi država i vlada zemalja članica, a Ukrajina će se ponovo naći na dnevnom redu.Ukoliko se krimski scenario prelije na jugoistoči deo Ukrajine, a ruska Duma na sednici u sredu najavi pripajanje Krima Rusiji može se očekivati dodatno zaoštravanje odnosa Brisela i Moskve.
Moskva je već najavila da će na takve mere odgovoriti recipročno, tako da će posledice uzajamnih sankcija biti ozbiljne. Obim trgovinske razmene Rusije i EU u prošloj godini bio je blizu 400 milijardi dolara, što Rusiju čini trećim po veličini trgovinskim partnerom EU, posle Amerike i Kine.
Sedište zapadne vojne alijanse u Briselu danas je posetio šef ukrajinske diplomatije Andrij Deščica, koji je doneo spisak tehničke opreme koja je potrebna ukrajinskoj vladi da bi odgovorila na pokušaj secesije Krima i pojačano prisustvo ruskih snaga na tom području. U saopštenju NATO se navodi da je Alijansa odlučna da unapredi saradnju sa Kijevom, uključujući "jačanje veza sa ukrajinskim političkim i vojnim vođstvom, jačanje napora za povećanje kapaciteta ukrajinske vojske i povećanje broja zajedničkih vežbi dve vojske". Deščica je dodao da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom bilo reči o "mogućnoj saradnji kad je reč o slanju posmatrača u Ukrajinu".
Za to vreme, neizvestan je status ukrajinske vojske na Krimu, odnosno krimske vlasti su najavile da će sve ukrajinske jedinice biti rasformirane u okviru nacionalizacije ukrajinske državne imovine, dok je Kijev uveren da će one ostati na poluostrvu uprkos ishodu referenduma. „Krim je bio, jeste i biće naša ukrajinska teritorija, a vojnici koji se nalaze tamo, tamo će i ostati. Čitav svet je sa nama i to pitanje biće rešeno mirnim diplomatskim putem", rekao je vršilac dužnosti ministra odbrane Ukrajine Igor Tenjuh.
Ukrajinski parlament usvojio je danas predsednički dekret o sprovođenju delimične mobilizacije koja će obuhvatiti 40.000 rezervista, u nastojanju da se pojačaju ukrajinske vojne snage.
Rusija je predložila da zajedno sa SAD i Evropskom unijom formira Grupu za podršku Ukrajini, da se utvrdi njen neutralni vojno-politički status, priznaju rezultati referenduma o Krimu, ruskom obezbedi status drugog zvaničnog jezika i usvoji novi ustav Ukrajine i na osnovu njega održe izbori. „Aktuelnu situaciju u Ukrajini nismo stvorili mi, već je ona rezultat duboke krize ukrajinske države koja je dovela do polarizacije društva i jakog zaoštravanja antagonizma između različitih delova zemlje“, naglašava zvanična Moskva i dodaje da napori međunarodne zajednice treba da budu usmereni na pomoć na prevladavanju tih protivrečnosti.
Na juče održanom referendumu na Krimu za pripajanje Rusiji glasalo je 96,77 odsto izašlih.
