RIM - Luksuzna italijanska krstarica "Kosta Konkordija" koja se nasukala 13. januara prošle godine na hrid u Tirenskom moru, i delimično potonula, i godinu dana kasnije još se nalazi na mestu nesreće.
U nesreći su poginule 32 osobe, a više od 60 ljudi je povređeno. U trenutku tragedije na brodu se nalazilo više od 3.200 putnika i više od 1.000 članova posade.O potonuću kruzera, Tužilaštvo italijanske pokrajine Toskane zvanično je završilo istragu krajem prošle godine, optužnica ima 50.000 strana sa dokaznim materijalom.Kruzer, težak više od 114.000 tona, kako su pozivajući se na optužnicu, objavili mediji, udario je u stene nakon što je kapetan Frančesko Sketino, za kojeg tužilaštvo ocenjuje da je kriv za ubistvo iz nehata, pokušavao da izvede manevar "pozdrav".Reč je o specifičnom manervu kojim je želeo da putnicima približi obližnje ostrvo Điljo, a stanovnicima brod.Tabloidi pišu da je u trenutku nesreće, kapetan Sketino bio zaokupljen flertovanjem sa atraktivnom Moldavkom Domnicom Čemortan.Tužilac sumnjiči kapetana, kome preti kazna od 20 godina zatvora, da je napustio brod pre nego što su evakuisani svi putnici. Prema navodima optužnice, u tom trenutku još najmanje 300 putnika nalazilo se na brodu.Kapetan, koji je posle tragedije postao najneomiljenija ličnost u zemlji, negira te navode i objašnjava da brod nije napustio, nego da se, kada se "Kosta Konkordija" ponovo nagnula, "usled pada" našao u čamcu za spasavanje.Londonski "Telegraf" objavio je da je kapetan, koji je u međuvremenu izašao iz kućnog pritvora, "pao u čamac za spasavanje" četiri sata pre nego što je evakuacija okončana. On je tužio kompaniju koja mu je u međuvremenu uručila otkaz, ali se jesenas, prilikom preliminarnog saslušanja o tome protiv koga će se povesti sudski postupak, rukovao sa dvoje preživelih putnika koji će biti svedoci, i izvinio im se.Dok se ne dokaže ko je kriv, ima mnogo onih koji uspevaju da zarade, poput turističkih firmi i vlasnika brodova u Toskani. Turisti su u bivšoj ribarskoj luci Santo Stefano letos imali u ponudi jednodnevni izlet do olupine. Za 10 evra mogli su da vide sablasnu belu olupinu broda.Gradonačelnik je izjavio da bi olupina trebalo, ipak, da bude uklonjena što pre, odnosno do proleća, ako sve bude po planu i uz povoljne vremenske uslove.Pre godinu dana, u petak, 13. januara, na kruzeru se na njegovoj poslednjoj plovidbi, među putnicima i članovima posade nalazilo oko 1.000 Italijana, 500 Nemaca, bilo ih je i iz još šezdesetak zemalja, među kojima i četvoro državljana Srbije, od kojih je jedna žena bila član posade. Svo četvoro srpskih državljana srećno je stiglo na obalu.Do obale su putnici i posada evakuisani čamcima za spasavanje, helikopterima, brodovima koji su se zatekli u tom području. Neki putnici odmah posle toga su izjavili reporterima Asošijeted presa da je posada u toku akcije spasavanja bila neorganizovana i konfuzna, da im nisu davali precizne instrukcije o proceduri spasavanja i da su se u mraku panično vrteli u krug.Više medija je objavilo da su u trenutku kada je "Kosta Konkordija" udarila u stenu, putnici u restoranu za večerom slušali pesmu Selin Dion "My Heart Will Go On", temu iz filma "Titanik".Jedna TV kuća je uporedila Titanik sa kojeg je 15. aprila 1912. od oko 2.200 ljudi spaseno 711 - i Kosta Konkordiju. Na Titaniku nije bilo dovoljno čamaca za spasavanje a na Konkordiji jeste. Izgleda da je na početku spasavanja veća panika vladala na Kosta Konkordiji, nego na Titaniku.U toj TV komparaciji se podseća i da je Titanik bio dugačak 268 metara, "Kosta Konkordija" 22 metra duža, kao i da je tonaža "Kosta Konkordije" bila skoro tri puta veća.Ceremonija povodom obeležavanja prve godišnjice od tragedije održaće se u nedelju na ostrvu Điljo, a kompanija "Kosta Kroćere" u čijem vlasništvu je bio potonuli brod, zamolila je preživele putnike da ne dolaze na osrtvo, jer ne postoje mogućnosti za njihov smeštaj.Kompanija je navela da će komemoracija na ostrvu biti "trenutak posvećen porodicama onih koji više nisu sa nama" i uputila ostale preživele na desetak drugih lokacija širom sveta gde će se održati paralelne ceremonije obeležavanja godišnjice.
