Daj bože da se Srbi slože! Iako ova poslovica zvuči jednostavno, mi Srbi nikad je nećemo sprovesti u delo. Kao ni onu u koju se kunemo da samo sloga Srbina spasava i koju ponavljamo više od 20 godina, ali koju nikad nismo uspeli da realizujemo i nekako je, uvek kad nam treba, zaboravimo. A šta smo radili? Zabijali smo sebi nož u leđa i davali autogolove. U prošlosti su nas ti autogolovi mnogo koštali, a očigledno da će nas koštati i u budućnosti jer se nismo naučili pameti. I dalje se delimo na male i velike Srbe, na izdajice, patriote, na Srbe koji su za Evropu, Rusiju ili Ameriku, a zaboravili smo, i to svi, da na prvom mestu uvek treba da nam budu naša zemlja, naša deca, naša budućnost i naše parče zemlje, koje je sve manje.Slika s izbora na severu Kosova je mučna, mučna, mučna i mučna. Svi, ma koji da smo od Srba, treba da se stidimo jer smo, nažalost, u očima sveta samo podstakli ono što većina njih i misli - da tamo žive neki divljaci, koji se nikad neće promeniti. Valjda je osnovna građanska dužnost da se na izbore izađe. Ako vam se opcije ne sviđaju, pocepajte i poništite listić, ali izađite. To što nešto u prošlosti nismo hteli, bojkotovali, uvek se kao kazna vratilo nama Srbima, a ne drugima, koji su uvek od toga imali samo koristi. I neće od sramote iz Mitrovice imati koristi ni tabadžije s fantomkama, ni desničarske organizacije, koje su se sigurno već danas uputile ka Beogradu, ni DSS, ni stranke na vlasti, tamošnji narod po najmanje! Koristi od ovog imaće samo Tačijevi Albanci jer su zbog naše nesloge dobili hleba preko pogače. Naša najveća nesreća je u tome što smo nesložni kad treba da smo složni, i što se posle toliko poraza nismo naučili pameti.
