Osam meseci je najpoznatiji srpski robijaš Vučko Manojlović, koji je osamdesetih godina prošlog veka osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva leskovačkog tužioca Dragomira Krstića, izdržao na slobodi koju mu je pomilovanjem velikodušno darivao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Tužilac je te 1984. optužio Vučka, a sud ga osudio na pet godina robije zbog silovanja. Manojlović to nije smatrao pravednim, pa je uzeo pravdu u svoje ruke kidnapovao i ubio Krstića.Sve dok ga „delilac ordenja“ nije pomilovao, Vučko je uredno bio spakovan u bajbok da služi kaznu. Vučka Toma pomiluje i za samo osam meseci Manojlovića policija uhapsi jer je pokušao da siluje prijateljicu.Osam meseci je, dakle, bilo dovoljno da se vidi da institut pomilovanja ne sme da bude populističko-politička odluka i da se tome ne sme pristupati po principu „pomilovanje na metar“. Ne! Jer kada neki Vučko izađe, treba znati da se dugogodišnji robijaši slabo snalaze na slobodi i da u dubini duše teže da se vrate u zatvor. Mora neko i da misli, pre nego što pusti gladne vukove među ljude, da silovatelji posle robije recidiviraju 100 odsto. Da prevedem, posle zatvora silovatelji svi do jednog ponovo siluju ili bar pokušaju! Ako ništa drugo, treba pomisliti na osećanja silovanih žrtava, porodica ubijenih...U svim uređenim sistemima, pre nego što neko izađe na slobodu, mora da zadovolji zakonsku osnovu, a zatim da podnese molbu, pa da prođe više rigoroznih kontrola i razgovora. Tek tada se sačinjava konačno mišljenje i procena da li se robijaš popravio/rehabilitovao i da li zaslužuje da bude pušten među ljude. A kada izađe, on je u obavezi da se javlja socijalnom radniku/nadzorniku, koji svakog meseca prati kako se robijaš prilagođava društvu. Tako se to radi!Kod nas u Srbiji to sve ide „odokativnom metodom“. Važno je samo da se izgladneli vuk skloni s ulice, a posle ga svi zaborave jer ga i ne vide. Da li je neko razgovarao s tim Manojlovićem, da li je neko napravio procenu da je on sposoban da bude među ljudima, da li se on ikom za osam meseci javio kako bi bila urađena njegova psihološka procena? Ma jok! A i što bi kada je Toma rekao da on može da izađe iz jazbine ograđene šipkama. A je l‘ Toma rekao? Jeste! E pa, onda je u redu! E pa, dragi moji, nije u redu! Zato što je vuk ponovo napao, srećom, zubi su mu tupi, ali svejedno i dalje mogu da ujedu. I još nešto, Vučko Manojlović je jedan imenom i prezimenom, ali izgladnelih vukova koji su iskoristili „pomilovanje na metar“ ima na desetine. Oni se šetaju među nama i nikada ne možemo biti sigurni kada će i oni napasti. Dok drugi budu zauzeti davanjem i primanjem ordenja i kačenjem slika na isti onaj klin gde su visile mnoge glave, budite na oprezu i redovno se osvrćite preko ramena.
