Fudbalski sudija je u današnje vreme jedno od najtežih zanimanja u Srbiji, a ukoliko se nastavi ovoliki pritisak na arbitre, uskoro, već koliko sledeće sezone, država će, osim ostalih gluposti, morati da uvozi i njih. I to za debele pare, u velikim količinama!Nije mi namera da branim sudije jer je poznato da nisu gadljivi na poneki evro sa strane. Takođe, njih niko i ne može da odbrani, pa čak ni oni sami sebe jer im je zabranjeno da komentarišu svoje postupke, pa su tako iz vikenda u vikend prepušteni na milost i nemilost medijima, navijačima, klubovima, sudijskoj organizaciji... Međutim, nije to ono najgore što se dešava u ovoj farsi.Iako nismo stigli ni do polovine prvenstva, pritisak na njih je toliki da se verovatno pred svaki meč mole bogu da lopta za 90 minuta ne uđe u kazneni prostor. Nažalost, molitva nikad ne uspeva, pa im se zato želudac prevrće svaki put kad se neki fudbaler Zvezde, Partizana, Voždovca, Napretka sruči u protivničkom šesnaestercu. I onda kreće ludnica... Ako arbitar dosudi penal, napašće ga sa svih strana, a da apsurd bude veći, isto će se desiti i ako ne dune u pištaljku. I tako kod svakog faula, kornera, ofsajda ili auta. Od toga može da se poludi, pa će od proleća samo najhrabriji imati čuku da dele „pravdu“ u ovoj tragikomediji zvanoj Superliga.E, u tom haosu pojavio se Milorad Mažić. On sudi derbije u LŠ, polufinale LE, a verovatno će se biti i jedini Srbin na Svetskom prvenstvu u Brazilu. I šta mislite, da li je Mažiću lakše da na krcatom Nou kampu sudi polufinale Lige šampiona između Barselone i Bajerna, ili pred praznim tribinama obračun Partizana i Donjeg Srema? Posle pakla i agonije koju proživljava ovde svakog vikenda već godinama, Mažiću bi i finale Mundijala bilo mačji kašalj!
