Košarku sam počeo da gledam sedamdesetih godina prošlog veka. Zavoleo sam ovu magičnu igru uz bravure igrača kojih se današnji klinci ne sećaju, odnosno za njih su oni sada samo „dede“.A trebalo bi da znaju da smo bili mala zemlja na brdovitom Balkanu, koja je u ovom sportu držala lekcije tadašnjim velesilama, a posebna poslastica bile su čuvene utakmice između Jugoslavije i SSSR. Naši tadašnji heroji - Kića, Moka, Praja, Ćosić, Kinđe - jurišali su kao iz priča o partizanima na brojčano jačeg neprijatelja. I nekim čudom, pobeđivali su i ispisivali najlepše stranice sportske istorije.Mi smo, posle tih utakmica, satima pričali o strahovitim fintama Kiće, na koje moraš da nasedneš, o neviđenom rolingu Delibašića, o tome kako im Praja iz konera „pravi malu decu“. Ipak, nikad neću zaboraviti čuvenu odbojku između Moke i Kićanovića koja se desila pre 37 godina na Evropskom prvenstvu u Liježu, i to baš protiv „zbornaje komande“. Tih nekoliko sekundi improvizacije dvojice genija zapravo je na najbolji način odslikavalo našu nadmoć nad strašnim Rusima.Kaže legenda da je na jednoj utakmici čuveni kouč Sovjeta Aleksandar Gomeljski bio toliko isfrustriran da je počeo u svesku da zapisuje akcije Jugoslovena. Prišao mu je Moka i rekao: „Pa šta to zapisujete kad ni mi ne znamo šta igramo“.U subotu su u Pioniru ponovo zaigrali veterani Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, podsećajući nas na neka stara vremena crno-belih televizora i zlatnih medalja. Na ovoj egzibiciji nije bilo mnogo ljudi. Da je neko pozvao Moku, Praju, Kiću i još neke, možda bi ih bilo i više. Ovako, ostaje Jutjub.
