Moskva suzama ne veruje. U romanu pod ovim imenom opisana je sudbina tri devojke koje iz duboke ruske provincije stižu u Moskvu u potrazi za snom i srećom, razapete između želja i mogućnosti. U našoj priči nešto je više junakinja, ali su se u glavni grad Rusije odmetnule sa istim ciljem. Da napokon stignu do finala Fed kupa i tako dođu blizu ostvarenja sna. I u našoj priči rasplet je daleko lepši, jer su junakinje ostvarile ono što su poželele.Ana Ivanović, Jelena Janković, Bojana Jovanovski i Aleksandra Krunić učestvovale su u istorijskom podvigu ženskog reprezentativnog tenisa Srbije. Slatka osveta servirana je Svetlani Kuznjecovoj i Anastasiji Pavljučenko, koje su, ne tako davno, u Beogradu oduzele polufinale našim damama. Sada je sve bilo drugačije. Fed kup reprezentacija Srbije nastupila je u najjačem sastavu. Mnogi su bili skeptici zbog odlaska na noge velikoj Rusiji, ali su naše teniserke isticale da ovakvu šansu valja iskoristiti. I nije ostalo na rečima. Prvog vikenda u novembru imaće priliku da u duelu sa Češkom zasednu na krov sveta. Na isto ono mesto s kojeg su se njihove kolege već šepurile. Ali ima do novembra vremena... Da budu još bolje nego sad.Ono što mi je zapalo za oko i što je vredno svake pohvale, možda čak vrednije od samog plasmana u finale, jeste ponašanje naših devojaka u Moskvi. Disale su kao jedna, sa istim ciljem i konačno - ponašale se kao prave drugarice. A kad se Srbi (čitaj Srpkinje) slože, onda nema te sile koja će ih zaustaviti. Međusobno bodrenje tokom svakog poena Ane i Jelene, o kojima se godinama pričalo kao o „neprijateljima“, osmesi i zagrljaji nakon mečeva, dokaz su teorije o srpskoj slozi. Uvek nasmejane Aleksandra i Bojana upotpunile su sliku harmonije, koja je, hteli ne hteli, ugrejala srca nas navijača.Devojke, mnogo vas je lepo bilo gledati. I kad ste gubile i kad ste dobijale poene. Sjaj vaših osmeha podigao je, bar nakratko u ovim teškim vremenima, raspoloženje vašim navijačima.Pobeda je, razume se, samo dopunila lep osećaj, ali su vaša ozarena lica glavna tema ove priče. To što ste u finalu je činjenica na kojoj mogu i moraju da vam pozavide brojne svetske selekcije, a bogami i naše iz drugih sportova, ali to što ste nam pružili priliku da uživamo u vašim osmesima glavni je utisak polufinalne borbe s Ruskinjama.Raspoloženje bi svakako bilo drugačije da su rivalke bile bolje (gledajući mečeve stekao sam utisak da taj scenario nije dolazio u obzir) i zato bih da iskoristim trenutak da vam zahvalim na pozitivnoj energiji koju ste nam poslale. Nekako je Beograd bio lepši i svetliji. Ne samo zbog maratona, koji je sinonim za dobro raspoloženje, nego i zbog vas. Prizor vas onako okupljenih pod srpskom zastavom sa sve stručnim timom (i ti ljudi zaslužuju sve pohvale) ostaće u pameti Srbije. Zaslužile ste to.
