Nikada nisam bio u težoj situaciji, kaže selektor košarkaša Srbije. Nikoga neću da molim da igra, pridružio mu se selektor fudbalera... Dakle, virus je ponovo tu. Virus koji je odavno zahvatio razne nacionalne timove i zbog kojih danas Dudu Ivkovića i Sinišu Mihajlovića boli glava više nego što bi trebalo.Upekla zvezda, nesumnjivo je ove vrućine lakše izdržati uz hladan koktel na nekom od mondenskih letovališta nego se dodatno znojiti u tamo nekom Rotenburgu. A i te kvalifikacije, pa izguraće se to već nekako... Da su tako razmišljali Moka, Kića ili Praja, da su Sale, Saša, Divac, Dejan, Peđa ili Paspalj imali preča posla od plavog dresa, danas bi nam košarka bila sve, samo ne „zlatni sport“. A bili su daleko veće zvezde...To što je nekima teško da se jave na telefon ili smatraju da selektor treba da ih moli i da im se dođe na noge - već je neka druga stvar. Stvar modernog vremena, u kom je patriotizam veoma diskutabilna i potrošna kategorija.Uopšte nisam pristalica toga da neko svoju lojalnost reprezentaciji mora da izražava glasnim pevanjem himne. Mislim, bolje da peva na terenu, ali Ljajićev slučaj samo govori kakav odnos današnji klinci imaju prema nečemu što bi, da upotrebim otrcanu frazu, trebalo da bude svetinja. Ili, najnoviji slučaj mladog fudbalera Partizana Nikole Aksentijevića, koji zbog navodne povrede nije otputovao na Evropsko prvenstvo, a istog dana je odigrao skoro celu utakmicu za crno-bele. Pa, da li je moguće, pita se bivši selektor Ilija Petković. Pa, izgleda da je moguće...
