Godinama unazad posle putešestvija državnog vrha bombardovani smo porukama šta naša zemlja mora da uradi na svom evropskom putu, kako da se sredimo i uredimo ako hoćemo da postanemo deo EU, ali i ako hoćemo da nam dođu investitori. I tako, dok smo se mi uređivali i sređivali, investicije su nas zaobilazile u širokom luku.Šta se onda promenilo, pa je prvi potpredsednik Vlade odmah namakao ugovor sa UAE od 200 miliona evra? Nije molio i preklinjao, kako su obećavali ovi što su izgubili izbore, za svako novo radno mesto. Nije, kao oni pre, o trošku građana vukao potencijalne ulagače po svetu za rukav. A ni to, očito, ne znaju da rade. Dakle, ovi novi još se nisu ni zalaufali pošteno, a već su našli ozbiljne puniše. Ono što prethodna garnitura nije uradila za četiri godine ovi su postigli za šest meseci. Ugovor u oblasti namenske industrije, pregovori oko ulaganja u poljoprivredu... malo li je na ovu bedu?!U ovoj nesrećnoj zemlji svako ko obezbedi novo radno mesto - ne da priča o njemu mesecima pre nego što krene da ga juri, nego nađe, pa objavi - zaslužuje nagradu. Mislite da sam preterala? Pitajte sve one na Birou za zapošljavanje. One lekare, doktore nauka što ne mogu da nađu posao već godinama. Ili one iz južne Srbije što su već nabili 30 leta, a u životu nisu poranili na posao. Šta bi bilo da ovi nisu došli na vlast? Da l’ bi se i u Beogradu osetila kriza juga? Verujem da bi.
