Policajac: Dobar dan! Vašu vozačku i saobraćajnu dozvolu, molim! Znate li da ste vozili čak jedan kilometar na sat više od dozvoljene brzine?! Napisaću vam kaznu zbog prekoračenja brzine, koja iznosi 5.000 dinara, a možete je platiti u roku od osam dana.Vozač: Ali kako možete biti sigurni da sam prekoračio brzinu, kako kažete, čak jedan kilometar na čas?Policajac: Zato što imam ovaj super genijalni laserski radar koji ne greši! Eto kako! Ajde sad produži, da uhvatim još nekog reli vozača!Iako je ovaj razgovor izmišljen, on će postati svakodnevica na srpskim drumovima (u svetu poznatim kao zbir rupa), budući da će saobraćajna policija kažnjavati vozače koji prekorače brzinu, ali ne za 50-100 kilometara na čas. Ne, njih ne mogu ili ne smeju da zaustave jer ne vide ko je iza zatamnjenog stakla, pa su naši vrli saobraćajci skloni takva vozila samo da isprate pogledom ili da okrenu glavu na drugu stranu kad vide da je neki tamo crni veliki džip zagradio čitav trotoar, pošto vozač čeka jednog nekada bitnog političara.Ali zato će svi „Flojdovi“ u šklopocijma koji „jure“ 51 km/h, umesto dozvoljenih 50 km/h, biti papreno kažnjeni. Dobro, to je možda i razumljivo jer saobraćajci „jugiće“, „kadete“, „bube“... mogu i peške da sustignu i odrežu kaznu vozačima koji su jedva namakli pare za registraciju. E, takvi su vazda punili budžet, pa nema razloga da sad bude drugačije.Šalu na stranu. Laserski radar, koji meri brzinu kretanja automobila, uopšte nije toliko pouzdan. U Pravilniku o metrološkim zahtevima za merila navedena je granica dozvoljene greške za laserska merila od tri kilometra na sat. Tu treba dodati i brzinometre u automobilima, koji takođe mogu da greše. Stručnjaci koji su učestvovali u pisanju zakona o saobraćaju apeluju da bi policajci ipak trebalo da imaju u vidu te oscilacije u merenjima i da vozače ne bi tako striktno trebalo kažnjavati. Ali to niko neće ili ne želi da čuje.I šta sad? Ostale su tri mogućnosti. Pod jedan - da dobijemo na nekoj od lutrija brzi automobil sa zatamnjenim staklima. Pod dva - da se, svaki put kad sednemo u „krntiju“, pomolimo da nas zaustavi neki razuman i saosećajan saobraćajni policajac. Pod tri - da platimo kaznu.Čini se da su veoma male šanse, gotovo ravne nuli, da na lutriji osvojimo auto i da sretnemo razumnog i saosećajnog saobraćajca. Dakle, ostaje nam da platimo kaznu. Na koji način ćemo to uraditi i kojim novcem, pitanje je na koje većina ima isti odgovor - nemamo pojma!
