Košarkaški sam fan otkad znam za sebe. Pamtim crno-bele televizore, Plećaša, Tvrdića... O Kići, Praji, Kinđetu i Moki da ne pričam. I uvek mi je bilo neopisivo krivo kad se završi ona poslednja utakmica. Zapravo, kad sudija na početku te finalne tekme podbaci loptu, ja već hvatam sebe kako razmišljam da mi sledi apstinencija. Basketball junkie.I tako je bilo sve do ove godine, kad sam jedva čekao da se sve okonča. Iskreno, smučilo mi se. Nisam mogao ni da zamislim da će odnosi Zvezde i Partizana spasti na takav jadan nivo zahvaljujući jednom treneru i drugom, koji ima funkciju takozvanog prvog čoveka. Samo u ovoj zemlji kraljica igara ima veze s hvatanjem za gušu i koleno, s ukradenim slikama, ubistvom premijera, kreditima, mafijaškim pudlicama, seksualnim problemima...Preksinoć, posle završetka utakmice u kojoj je Partizan postao šampion, novinari su počeli da se međusobno šale kako niko ne zna tačan rezultat, ali su svi zapamtili šta je Dule rekao za Čovića i obrnuto. Ko je kriv? Pa svi mi.Liga više nema apsolutno nikakav autoritet, vršilac dužnosti direktora takmičenja proslavio se izjavom da će o kaznama tek posle završetka plej-ofa. Čovek se ne meša u svoj posao. Kao i ovi iz Saveza, kojih nije bilo u Pioniru, pa je pehar dodelio direktor kompanije „Agroživ“.Jedino opravdanje koje mogu da priznam jeste da je i njima svega preko glave. Na kraju, dobro je da se sve završilo bez danka u krvi. Jer u kojem je pravcu otišlo, tako nešto se i moglo očekivati. Sumnjam da bi se i tad dozvali pameti. Nije kriv Sloba, mi smo govna.
