Srbija je danas najveće gradilište u ovom delu Evrope. Izgrađene saobraćajnice i projekti koji su u toku jasan su pokazatelj privrednog razvoja naše zemlje. Ali osnov ljudske egzistencije je zdrava životna sredina. U ovom trenutku otpadne vode su naš najveći, ali i najskuplji problem. U prirodi, oko nas, mnogo je štetnih zagađivača, a odgovornost snosi čovek i društvo u celini. Moramo da menjamo loše navike, jer samo tako možemo da očuvamo prirodu i doprinesemo zdravijem i kvalitetnijem životu svih nas. Bez odgovornog i racionalnog ponašanja budućim generacijama nećemo ostaviti zdravo okruženje za život, čiste i očuvane vodne resurse. Priroda je čoveku obezbedila sve ono neophodno da bi živeo i razvijao se, sada je došlo vreme da prirodi vratimo, jer naš opstanak zavisi od zdravog okruženja.
Srbija trenutno raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ukoliko ih u narednim godinama racionalno koristi i brižljivo čuva. Međutim, razvoj kanalizacionih sistema znatno zaostaje za razvojem vodosnabdevanja stanovništva i ozbiljno ugrožava bezbednost postojećih izvorišta i vodotokova.
Otpadna voda je svaka voda koja je prošla kroz neki upotrebni proces. Potrošnja vode je sve veća, samim tim se stvara i veća količina otpadnih voda. Veoma mali procenat otpadnih voda se prečisti, a one neprečišćene završe u našim rekama: Dunavu, Savi, Velikoj Moravi, Ibru... Beograd je jedini grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda, trećina grada nema kanalizaciju, dok se preostale dve trećine izliva u Savu i Dunav. Projektom koji je potpisan sa kineskom kompanijom CMEC ukinućemo 80 odsto ispusta u Savu i Dunav, gradnjom centralnog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.
Konačno sređivanje stanja komunalne infrastrukture je najvažnija tačka održivog razvoja. Izgubili smo decenije nažalost, a pored nedomaćinskog odnosa prema vodama, imamo neadekvatno postupanje s otpadom. Divlje deponije, nepostojanje sortiranja, skladištenje industrijskog otpada na istim mestima kao i komunalnog otpada, nedovoljna kontrola odlaganja motornih ulja, automobila, baterija, akumulatora, guma... Neke deponije se često nalaze u blizini vodotokova i jezera (nažalost, i u samim koritima i na obalama), a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od šest odsto deponija se nalazi na udaljenosti manjoj od 500 metara od postojećih izvorišta za snabdevanje vodom. Na osnovu aktuelnih istraživanja, ukupna produkcija komunalnog otpada u Republici Srbiji je procenjena na oko dva miliona tona godišnje, odnosno prosečno 0,76 kg dnevno po stanovniku. Srećom, nismo zakasnili i nije sve tako mutno. Sve su to ekološke bombe.
Vizija predsednika Aleksandra Vučića do 2025. godine je da Srbija bude čistija, a svaki njen stanovnik, zdrav i zadovoljan. Grandiozan projekat potpisali smo sa kineskom građevinskom korporacijom CRBC. Komercijalni ugovori o projektovanju i izgradnji kanalizacione infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji učiniće da imamo čistiju pijaću vodu i bolje sanitarne uslove. Ugovorima će biti omogućeno projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpne stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, kao i sanacija ili izgradnja regionalnih deponija na šest lokacija. Uz obavezno angažovanje domaćih podizvođača i striktno poštovane regulative EU, konačno imamo kamen temeljac za trajno rešenje problema. Tako će i Lajkovac i Bujanovac i mnoge druge opštine moći da srede svoju kanalizacionu mrežu i da novim generacijama ostave čistu Srbiju.
Zaboravili smo koliko je voda kao izvor važna i koliko je naš život bez nje nezamisliv. O ovoj temi se, nažalost, malo govori, niti je u javnosti dovoljno zastupljena. Voda je izvor života i blago o kom moramo neprekidno brinuti. U domaćinstvu, kada pustimo vodu na česmi, stvorili smo otpadnu vodu. Međutim, svako od nas mora da menja i svest i mentalitet. Snosimo odgovornost za budućnost i očuvanje zdravlja, jer od nas samih zavisi!
Prelazak na zelenu ekonomiju nije stvar globalnih trendova, ni potreba da se ispune formalni zahtevi iz poglavlja 27 na putu Srbije ka Evropskoj uniji, već zapravo jedini put ka budućnosti, i to građani moraju da shvate. Ako se sada kanalizacija izliva direktno u reke i jezera, to za deset godina neće više biti moguće. Neće biti lako, biće potrebno mnogo odricanja, potrošićemo mnogo novca, ali moramo da menjamo ustaljene loše navike. Danas ulažemo ogroman novac za sanaciju postojećeg stanja, ali svako ko ugrozi životnu sredinu ubuduće mora da se kazni, jer time ugrožava ljudsko pravo na život i zdravlje. To je moj stav. Kada sagradite svoju kuću, vi je održavate i brižljivo čuvate. Mi moramo da čuvamo našu Srbiju. To je naša jedina kuća.
NE PROPUSTITE
